Tipične razlike između devojčica i dečaka

Devojčice i dečaci se različito ponašaju od rođenja. Uzrok treba tražiti u  genetici, ali i u drugačijem pristupu od strane roditelja i okoline. Osim toga, i dalje su prisutni određeni stereotipi vezani za vaspitanje devojčica i dečaka.

Devojčice

Bebe devojčice mnogo su osetljivije na buku.

Devojčice prohodaju u proseku dva meseca pre dečaka, a počnu govoriti četiri-pet meseci ranije.

Devojčicama je za igru dovoljan jedan kutak. One oblače lutke, glume ili slažu slagalice na vrlo ograničenom prostoru.

Istraživanja pokazuju da su bebe devojčice društvenije od samog rođenja. Međutim, naučnici smatraju da roditelji od prvog trenutka više maze ćerke i razgovaraju s njima, tako da je moguće da zbog toga ranije kao odgovor dobiju osmeh ili kontakt očima.

Hormon estrogen pomaže devojčicama da u uzrastu od šest do dvanaest meseci razviju neurološke veze između leve i desne hemisfere, pa su zato pre sposobne progovoriti, ali i vrlo rano izraziti saosećanje.

U dobi od deset godina devojčice bolje govore i imaju bogatiji rečnik, ali im je razmišljanje ograničenije nego kod dečaka.

Nakon puberteta alergije više napadaju devojčice. Neki stručnjaci upozoravaju na to da roditelji kod adolescenata teže uočavaju zdravstvene probleme, pogotovo one psihičke, upravo zato što su devojčice kao mlađe manje oboljevale.

Da bi se deca razvijala pravilno, veoma je važan i odnos okoline prema njima. Devojčice su u blagoj prednosti jer im se roditelji od rođenja obraćaju nežnim rečima: “Kako je moja princeza?”.

Dečaci

Bebe dečaci više plaču od beba devojčica. Pretpostavlja se da je to iz razloga što se oni teže prilagođavaju izvan maminom stomaka.

Dečaci su nakon rođenja u proseku 100 grama teži od devojčica. Oni, takođe, dobijaju više na masi u prvih šest meseci života, pa zbog toga postoje i odvojene tablice rasta za dečake i devojčice.

Dečacima je za pravilan razvoj potreban otvoren prostor. Oni sazrevaju dok jurcaju po kući ili parku, penju se na drveće, lome stvari… Manje su oprezni od devojčica i nezgode ne shvataju tragično.

U najmlađoj dobi dečaci više oboljevaju od alergija i infekcija.

Dečaci u predškolskom uzrastu i mlađim školskim razredima razmišljaju originalnije, logičinije, ali to često prolazi nezapaženo – jer ne govore mnogo.

Dečaci se koriste jednom po jednom moždanom hemisferom. U najranijoj dobi više se oslanjaju na levu stranu mozga, pa se smatra da im zato bolje leže logički zadaci.

Dečaci su snalažljiviji u orijentaciji, ali im zato strpljenje nije jača strana. Hoće sve i odmah.

Roditelji ređe nose dečake od devojčica, često ih grde i uglavnom im se obraćaju naredbama – što oni, kad odrastu, usvajaju kao model ponašanja. Zbog toga je velika verovatnoća da će se jednog dana na isti način ponašati prema svojoj deci.