Najpoznatiji refleksi novorođenčadi

Kod novorođenčeta može da se izazove niz primitivnih refleksa . Ovi refleksi se javljaju po tačno određenom redosledu, počevši od 10. nedelje trudnoće. Gube se, takođe određenim redom, do kraja prve godine života.

Foto: Thinkstock

Refleks traženja usnama: na dodir ugla usana, dete okreće glavu na tu stranu i pokušava ustima da dohvati predmet (tako nalazi bradavicu dojke kada mu se ona samo prisloni uz obraz).

Refleks sisanja, javlja se već sa 10 nedelja gestacije a gubi sa četiri meseca života. Ako se bebi stavi bilo kakav predmet u usta ona će da pravi pokrete sisanja.

Refleks hvatanja dlanom i tabanom: dodir dlana i tabana u predelu korena prstiju izaziva njihovo grčenje u cilju hvatanja predmeta. Na gornjim ekstremitetima ovaj refleks nestaje između trećeg i četvrtog meseca a na donjim do kraja prve godine života.

Pozitivna potporna reakcija se izvodi držanjem deteta ispod pazuha, u vertikalnom položaju, tako da ono tabanima dodiruje podlogu. Nastaje odupiranje o podlogu, sa ispruženim nogama, tako da dete nekoliko sekundi nosi veći deo svoje telesne mase.

Automatski hod se izaziva naginjanjem deteta pri čemu ono tabanima dodiruje podlogu. Tada će napraviti nekoliko automatskih koraka.

Preskok ako dete „naiđe na prepreku“ (dodirne gornjim delom stopala ivicu stola), ono će da je preskoči.

Morov refleks je najkompleksniji. Nastaje kada se detetu iznenada izmakne podloga, ili prilikom intenzivnih svetlosnih ili zvučnih nadražaja: u prvoj fazi, dete raširi ruke i prste na njima, a u drugoj pravi suprotne pokrete, poput zagrljaja. Može da se zapazi i ispružanje nogu. Kod nezrelije dece, kao i kod neuroloških poremećaja, ovaj refleks je nekompletan a u slučaju slabosti jedne strane ili samo jednog ekstremiteta je asimetričan.