Nikada nismo tepali svojoj kćerki i evo kakve je to posledice povuklo!

Deca nisu odrasli i možda nemaju tako razvijene kognitivne veštine kao mi odrasli, ali ona jako brzo uče i zato je šteta da im u vreme kada tako brzo usvajaju znanja sistemski namećete nešto što nema smisla. A tepanje i loš izgovor definitivno nemaju smisla ako želite da vaše dete izraste u malo, pametno, elokventno biće.

Guliver/Getty Images

Možda mislite da neke stvari neće imati nikakve posledice, kao što je recimo sistemsko tepanje deci, ali postoje dokazi koliko je takav slatki ga-ga način konverzacije čak i štetan za njihovu kasniju komunikaciju, odnosno, za bogatstvo njihovog rečnika jednom kada i oni počnu da pričaju.

Savršen dokaz pronašli smo na stranici Fatherly, na kojoj je tata Kris Điljoti opisao svoja iskustva na primeru ćerke koja danas ima osam godina, a svojim rečnikom nadmašuje sve oko sebe.

“Mislim da je veza jasna i da smo kao roditelji dobro odlučili da ćemo s našom kćerkom, još dok je bila beba, razgovarati isključivo govorom odraslih, bez tepanja, diminutiva i ponavljanja jednih te istih reči koje bi maloj deci mogle da budu razumljive. Jedino što smo menjali bilo je naglašavanje slogova kako bi je naučili pravilnom izgovoru.

Pročitajte i… Ti mali „đavoli”: Ako bih vam rekla da su bebe mala čudovišta, da li biste mi verovali?

U uzrastu od sedam meseci njena prva reč nije bila ni mama ni tata – već “gili-gili”, a sa 18 meseci već je jako dobro razumela rečenice poput “Ne diraj to, to je vruće”. U tom je uzrastu, sećam se, došla do upaljene rerne i sama objasnila “Vruće, jako vruće”.

Kada je imala tri godine njen je rečnik već bio toliko širok da su nas često zezali kako nam dete priča kao stara bakica – ne misleći pritom ništa ružno već da nam dete priča baš kao odrasli, a ne kao njeni vršnjaci.

Kada je krenula u vrtić, prvo čemu su se vaspitačice čudile ticalo se njenog bogatog rečnika i njene bujne mašte koju je tako liepo znala da izrazi. I taman kada su njeni vršnjaci počeli da je sustižu, ona je već umakla sa svojim složenim rečima i rečenicama.

Guliver/Getty Images

Isto se ponovilo i početkom škole kada učiteljica nije mogla da dođe sebi od njenih pametnih, složenih i opisnih izjava. A kada im je u razred došla devojčica koja nije pričala engleski, zna se ko je dobio zadatak da sedi s njom. Naša mala pričalica uzela je sebi u zadatak da je nauči puno toga.

Ali nije tu samo reč o bogatom rečniku. Ono što smo primetili i mi, i njeni učitelji, jeste to da je njeno samopouzdanje posledica lakog izgovora i lakog izjašnjavanja. Njoj nikada nije bio problem da objasni svoja osećanja i svoje želje i baš zbog toga s njom nekako uopšte nije bilo problema. Znate kako su mala deca frustrirana kad nešto ne znaju da vam objasne, pa stanu da iskaljuju bes samo zato što ne znaju da izraze to što osećaju i misle. To se kod nas nije događalo.

Deca nisu odrasli i možda nemaju tako razvijene kognitivne veštine kao mi odrasli, ali ona jako brzo uče i zato je šteta da im u vreme kada tako brzo usvajaju znanja sistemski namećete nešto što nema smisla. A tepanje i loš izgovor definitivno nemaju smisla ako želite da vaše dete izraste u malo, pametno, elokventno biće.

I ne samo to – nemojte smatrati da je vaše dete malo i da s njim mora da se razgovara kao sa malima. Deca, kao što smo rekli, jako brzo uče i zato bez obzira na njihov uzrast budite roditelj koji će svom detetu sve da objasni kako treba. I sama činjenica da roditelji ignorišu svoje dete kada se radi o temama za velike, a u razgovor se upuštaju samo kada su na tapetu teme za klince detetu šalje poruku da su male stvari krojene za njih. Tako ih ne učite da rastu i shvataju složenost života i važnost komunikacije, ali ćete to od njih jednoga danas sigurno očekivati. Pitanje je, međutim, kada i kako ćete vi sami preći tu granicu malog u veliko, odnosno tepanja u ozbiljan razgovor.”