Sa navršene tri godine dete lagano ulazi u “Ne – fazu”, sa ciljem da skrene pažnju na sebe i dokaže se. Između svih tih “ne” sa kojima ćete se susretati treba naučiti razlikovaati one na koje se nećete osvrtati od onih na koja morate reagovati i suprotstaviti im se. Ne postavite li granice, vaš će mališan misliti da može činiti šta god poželi, a to može uticati na njegov dalji odgoj.
Foto: Guliver/Thinkstock
Međutim, u tom periodu detetovog razvoja, primetićete ne samo da ono često govori “ne”, već da se to i vama dešava: “Ne radi ovo”, “Ne diraj ono”, “Ne viči”… Imajući u vidu koliko puta u toku dana izgovorite “ne”, detetu će se učiniti da je sve zabranje. Zato je važno postići ravnotežu i pronaći zamene za brojne negacije. Kada razgovor zaista nije moguć, tada samo recite: “Ne, zato što ja tako kažem. I tačka.”
Kažete li jedno “ne”, ponudite i jedno “da”. “Ne možeš pojesti keks, ali mi možeš pomoći da pripremimo frape”. Nemojte reći “ne”, samo odgodite; ako želi upravo sada gledati televiziju, možete mu reći da će gledati televiziju nakon večere. Pomozite detetu da se odluči; ako želi obući isključivo majicu kratkih rukava a napolju je hladno, objasnite mu da ne može ali može izabrati između druge dve. Na taj način će naučiti da izrazi ono što želi i osetiće da ima moć.
Iako ćete dati sve od sebe da ostanete smireni i zadržite kontrolu nad siutacijom, biće perioda i kada “kap prelije čašu”. Ukoliko povisite ton i izgrdite dete, a to je neminovno, dete se može osetiti tužnim i povređenim. Pokušajte mu smireno objasniti zašto ste se naljutili, da vama je žao što ste ga grdili, ali i da mama i tata žele samo najbolje za njega.