Napast zvana EKCEM

U današnje vreme sve je više beba koje tokom prve godine života obole od ekcema. Mada se bolest u većini slučajeva povuče sama do detetove četvrte godine, evo mera koje treba preduzeti…

Majorca, Spain

Atopijski dermatitis (ili ekcem) hronična je alergijska upala kože koja se javlja u ranom dečjem dobu, a traje najčešće do četvrte godine. Naziv bolesti dolazi od grčke reči „atopia“, što u slobodnom prevodu znači „neuobičajena pojava“, a u medicinskoj literaturi označava sklonost ka alergijskim reakcijama. Deca obolela od atopijskog dermatitisa sklona su i drugim alergijskim bolestima, kao što su alergijski rinitis i astma.

Šta ga uzrokuje?
Tačan uzrok bolesti je nepoznat, ali se zna da nasledni faktor igra važnu ulogu u njegovom nastajanju. Smatra se da je ekcem rezultat povezanog delovanja naslednih faktora i okoline. Uzrokuju ga i alergeni poput kućne prašine, perja i nekih supstanci iz namirnica. Takođe može biti posledica korišćenja neadekvatnih deterdženata, odnosno omekšivača za pranje veša, koji su previše agresivni prema nežnoj bebinoj koži.

Kako izgleda?
Radi se o upali kože praćenoj crvenilom, pojavom vlažnih mehurića, ali i suvim ljuspicama. Bolest obično počinje krajem drugog ili početkom trećeg meseca života, naročito ako je reč o deci sa genetskom sklonošću alergijskim reakcijama. Pošto je bebina koža veoma tanka i vlažna, promene su izraženije od onih koje se viđaju kod starije dece.
Mališani se češu zbog jakog svraba i tako oštećuju upaljenu kožu, te se stvaraju krastice. Ekcemi starijih beba i male dece uglavnom su suvi sa ljuspicama, koža je pri tom zadebljana i hrapava. Ovakve promene najčešće se javljaju na pregibima laktova i ispod kolena.
Vrlo je teško odrediti ulogu pojedinih supstanci (alergena) na pojavu ekcema, iako se na početku bolest može povezati s unosom novih vrsta hrane – npr. kravljeg mleka, voćnih sokova i dr. Ekcem se javlja i kod dece koja isključivo sisaju majčino mleko, ali su promene na koži znatno teže i češće kod dece koja se hrane veštačkim mlekom.

Kako se bolest leči?
Ne postoji određeni lek koji bi u potpunosti izlečio atopijski dermatitis, ali su poznate terapije kojima se mogu ublažiti simptomi, pre svega svrab. Leto i boravak na moru znatno poboljšavaju stanje, dok su zimski uslovi posebno nepovoljni i tada dolazi do pogoršanja. I uslovi mikroklime posebno su važni: previše topao ili vlažan vazduh uzrokuje jak svrab, a znojenje ga pojačava.
U mirnom periodu ekcema adekvatnom negom mogu se ublažiti simptomi, ali ako dođe do naglog pogoršanja (posebno jake upale), primenjuju se kreme koje sadrže kortikosteroide posebno namenjene za lokalnu primenu. Prilikom odluke o izboru preparata i dužini lečenja, treba voditi računa i o njegovoj jačini, neželjenim efektima, uzrastu pacijenta, mestu na koje se nanosi i farmakološkom obliku leka (krema, mast, gel). Ako se radi o vlažnom stadijumu ekcema, dobro je stavljati oblog sa fiziološkim rastvorom koji ublažava svrab. Ponekad se primenjuju i lekovi da bi sprečili alergijsku reakciju (antihistaminici) koji deluju i sedativno, odnosno smiruju dete pa ono lakše zaspi. Zna se da obe vrste pomenutih lekova imaju neželjene efekte, pa nije loše da se opredelite za neku alternativnu metodu, kao što su akupunktura ili homeopatija. U svakom slučaju, dete mora pregledati lekar nakon čega ćete zajedno pronaći najbolju moguću kombinaciju metoda i lekova.

Dodatne komplikacije
Najčešće komplikacije u vezi sa ekcemom javljaju se kada se koža dodatno zarazi bakterijama, pa je potrebno uvesti i lečenje antibioticima.
Još ozbiljnija komplikacija jeste infekcija virusom Herpex simplex, kojim se dete zarazi od odrasle osobe. Ona se obično širi i zahvata veća područja kože, pa je ponekad potrebna i hospitalizacija. Vakcinacija dece koja boluju od ekcema nosi određeni rizik, pa se pedijatri trude da način i vrstu vakcinacije prilagode stanju deteta.

Da li je moguće izlečenje?
Bolest se u većini slučajeva povuče sama do četvrte godine, mada su ova deca kasnije izložena riziku obolevanja od astme. Ukoliko bolest potraje duže, uglavnom se promene na koži zadržavaju na pregibima laktova i kolena. Ako to može da vas uteši, biće vam mnogo lakše jer četvorogodišnjem detetu možete da objasnite da ne sme da se češe, dok je sa bebama to neizvodljivo.

Šta još možete da učinite?
* Oblačite detetu odeću od pamuka. Bebina odeća ne sme da sadrži veštačka vlakna.
* Posvetite pažnju bebinoj ishrani i iz nje izbacite namirnice za koje se zna da su jaki alergeni. Pedijatri upozoravaju na činjenicu: prerano uvođenje citrusnog voća (limun, narandža, grejpfrut) i voćnih sokova može pogoršati stanje kože, kao i prerano uvođenje jaja i kravljeg mleka.
*Umesto sapuna i šampona, koji još više isušuju kožu, za kupanje upotrebljavajte specijalno ulje, a posle dete namažite odgovarajućom hidratantnom kremom. Takva se ulja stavljaju u kupku kada je koža dovoljno vlažna. Na taj način vlaga se zadržava u koži, te ona postaje mekša a iritacija se smanjuje. Isto važi za kreme i losione – nikada ih ne stavljajte na suvu kožu.
* Posebnu pažnju posvetite odabiru deterženta i omekšivača za veš. Bez bojazni možete isprobati deterdžent Persil Sensitive i omekšivač Silan Sensitive koji su specijalno razvijeni za osobe sa osetljivom kožom. Ovi proizvodi su dermatološki testirani i preporučeni od Evropskog centra za istraživanje alergija (ECARF).
* Povremeno okupajte bebu u blagom rastvoru hipermangana.
* Redovno secite detetu nokte da bi povrede kože zbog češanja bile što manje.
* Uz konsultaciju sa pedijatrom, promene na koži mažite nekim od kortikosteroida za lokalnu primenu, ali primena ovih vrsta krema MORA biti vremenski ograničena jer, u suprotnom, može imati štetne posledice.
* Nekoliko puta dnevno, obolele predele kože mažite neutralnom masnom kremom bez konzervansa.

Foto: Guliver/Thinkstock