Ishrana trudnica može da utiče na DNK strukturu deteta

Najnovija studija pokazuje da ishrana trudnica može da promeni DNK strukturu deteta u periodu oko začeća, a posledice mogu biti doživotne.

Istraživači nisu posmatrali DNK sekvence fetusa već su želeli da utvrde da li ishrana majki može da izazove epigenetske promene.

Jedan primer epigenetske promene je DNK metilacija koja predstavlja dodavanje metil grupa određenim delovima DNK. Metil grupe se mogu dobiti usled konzumiranja hrane koja sadrži kolin ili određene vitamine kao što su vitamini B6 i B12.

Već je dokazano da ishrana pre začeća dovodi do epigenetskih promena kod potomaka miševa, ali je ovo prvo istraživanje koje se odnosi na ljude.

Naučnici su za svoj eksperiment odabrali žene i ruralnih delova Gambije, s obzirom na to da su stanovnici u ovim krajevima zavisni od hrane koju sami uzgajaju i zbog toga im se ishrana razlikuje u sušnom i kišnom periodu. Istraživanje je obuhvatilo 84 žene koje su začele na vrhuncu kišnog perioda i 83 žene koje su začele na vrhuncu sušnog perioda.

Naučnici su od majki uzeli uzorke krvi kako bi uporedili razlike u hranljivim materijama. Želeli su da utvrde nivoe supstanci koje sadrže metil grupe, a koje utiču na epigenetske promene. Kada su naknadno istraživali DNK kod dece, došli su do saznanja da postoji veći nivo metilacije kod one dece koja su začeta za vreme kišnog perioda. Zaključili su da su te promene povezane sa nivoima hranljivih materija kod majki, posebno sa dve aminokiseline koje se zovu cistein i homocistein. Pored toga, našli su vezu između povećanog indeksa telesne mase kod majki i niže stope DNK metilacije kod deteta.

Važno je spomenuti da se, iako je pronađena veza između ishrane majki i DNK metilacije kod dece, ovo istraživanje nije bavilo posledicama koje se mogu javiti kod dece. Iako studija obuhvata mali broj ispitanika, naučnici veruju da ona može poslužiti kao osnova za opširnija i ozbiljnija istraživanja.

Autor: Life Content