Zašto treba da rađamo bebe u dvadesetim?

Politika je komplikovana, ali biologija je jako prosta. Šta god da se desi, edukacija ljudi o plodnosti je veoma važna – mišljenje je profesora Alana Pejsija, ekserta za plodnost. Da li svi treba da rađamo bebe u davdesetim?

Foto: Gulliver/Thinkstock

Ovo senzacionalno pitanje bilo je tema debate na Kembridžu gde su mnogi istoričari i eksperti za plodnost diskutovali tezu o opasnostima koje nosi trudnoća u starijim godinama.

Nekada davno, žene su uglavnom rađale decu u kasnim tinejdžerskim godinama i ranim dvadesetim. Sećam se rasprava na koledžu o primitivnim plemenima čije su žene ostajale trudne pre završetka puberteta sa muškarcima koji su jedva počeli da se brijaju. Tutor nam je tada rekao da je to prirodni sled stvari za čoveka koji nije rob pravilima modernog života i kontracepcije. Ali, postoji velika razlika između reproduktivnih sistema žena i muškaraca koja sada uzrokuje očigledan disbalans i tenziju između polova.

Kod muškaraca, kada produkcija sperme počne, ona se nastavlja skoro neprekidno do kraja života (osim u slučaju neke bolesti ili nesreće koja nanosi nepovratnu štetu testisima). Iako sperma postaje manje zdrava kako muškarci stare (statistike kažu da su muškarci koji su prešli četrdesetu, upola manje plodni od muškaraca ispod 25), oni su i dalje u stanju da postanu očevi čak i u sedamdesetim. Čarli Čaplin, koji je poslednje dete dobio sa 73, pravi je primer za to.

U poređenju sa njima, žene su rođene sa ograničenim brojem jajašaca u svojim jajnicima i nemaju sposobnost da stvaraju nove. Prema tome, žena kada počne da dobija menstruaciju, broj njenih jajašaca se smanjio za petinu, a do 35. godine njena plodnost toliko počinje da opada da neki doktori in vitro oplodnje neće ni da razmotre mogućnost da tretiraju neku ženu stariju od 40 godina.

Kada su parovi još uvek pravili bebe u dvadesetim godinama te razlike nisu bile bitne. Ali, generacijama kasnije mnoge razvijene žene primetile su porast u uzrastu u kom muškarci i žene počinju da prave decu. Na primer, u Velikoj Britaniji, parovi postaju roditelji po prvi put tek kada pređu tridesetu. Svake godine starosna granica raste i dostići će tačku kada prosečan par koji pokušava da dobije dete ne bude kompatibilan sa svojom reproduktivnim sposobnostima.

Neki tvrde da smo već dostigli tu tačku i da je neplodnost povezana sa godinama dosegla ogromne proporcije. Iz tog razloga mnogi eksperti za plodnost držali su časove edukacije plodnosti u Velikoj Britaniji, ali ova tema izazvala je osećaj vređanja i gađenja kod mnogih parova kao i veliki broj kritika zbog mešanja u njihov privatan život.

I, da li treba da rađamo bebe u dvadesetim? Sa biološke strane, da. Nema sumnje da su naša tela dizajnirana tako da rađaju decu u tim godinama ili čak ranije. U svakom slučaju, trebalo bi da pravimo decu ranije nego što to sada činimo. Od krucijalne važnosti je edukacija mladih o plodnosti, ne samo u školama već i na koledžu, a čak i na radnom mestu.

Zahvaljujući obrazovanju, posao i želja da živimo život punim plućima, doveli su naš stil života i biologiju u potpuni disbalans kada je u pitanju roditeljstvo. Ali, ako ne uradimo ništa povodom toga, rađanje beba biće u velikoj meri otežano.