Dileme budućih roditelja: Zajedno i u porođajnoj sali?

Muškarci se sve češće, u dogovoru sa partnerkom, odlučuju da prisustvuju rođenju zajedničkog deteta. Postoje oni koji to istinski žele od samog početka trudnoće, međutim tu su i mnogi budući očevi kojima prisustvovanje porođaju nije ni na kraj pameti.

Razmotrili smo nekoliko različitih varijanti i razloga zbog kojih žena i njen partner žele ili ne žele da budući tata prisustvuje bebinom rođenju.

Sigurni partneri

„Porođaj? Naravno, zajedno!“
Realnost: U praksi se mnogo toga odvija drugačije od očekivanog!

U vašem i njegovom rokovniku su uredno obeleženi dani psihofizičke pripreme za porođaj. Kad god je moguće, partner odlazi sa vama kod lekara, na razne preglede. Uopšte ne pomišljate na to da trudove proživljavate sami, a njemu je nezamislivo da vam se pridruži tek nakon što njegovo dete donesete na svet.

Razmislite

Niko ne želi da vam sumnjom kvari sreću. Međutim, čak bi i „sigurni“ parovi trebalo da razmišljaju o zajedničkom porođaju, jer i najbolja priprema za porođaj ne može da vas u potpunosti pripremi za tu izuzetnu situaciju. Takođe, nije dovoljno da porođaj „prođete“ više puta u glavi. U praksi se mnogo toga odvija drugačije, a često se dešava i da nas preplave neočekivana osećanja. Kada muškarac shvata da je porođaj događaj koji ne može da se predvidi, to je znak da je spreman da mu prisustvuje. Porođaj ne može da se isplanira – on se, jednostavno, dogodi. Nije retkost da ga prate jaki bolovi, a pomoći ženi – ne znači lišiti je svih muka. Pružati pomoć, pre svega znači sa ženom „ići do kraja“. Partner će se osećati znatno jače ako pre samog porođaja zna da ženu ne može da oslobodi trudova.

Oprezni skeptici

„Da li, zaista, želim da budem u porođajnoj sali?“
Realnost: Čak je i za ulogu posmatrača potrebno privikavanje!

Gledati dolazak sopstvenog deteta na svet, neverovatan je doživljaj! To je jasno i muškarcima koji sumnjaju. Upravo ih ta činjenica i plaši. Ili, barem u njima budi nelagodnost. Takva osećanja izaziva uloga posmatrača – koji stoji po strani, ne može mnogo da pomogne, niti da kompetentno reaguje u ključnim trenucima. Osećaj „nametnute“ bespomoćnosti je za većinu muškaraca veliko iskušenje, posebno kada njihovu voljenu partnerku muče bolovi (zbog trudova). Teško je stajati po strani kao „uzročnik“ tih trenutaka, tako iscrpljujućih za nju.

Retki muškarci se usuđuju da izuste svoje sumnje. Mnogi se boje da će partnerka to da protumači kao nedostatak ljubavi. Osim toga, mnogi osećaju i krivicu pri samoj pomisli da ženu – koja „odrađuje“ najteži deo „projekta dete“ – suoče sa takvim sumnjama. Nijedan muškarac ne želi da bude toliko slab!

Razmislite

Mnogi skeptici ispod rečenice: „Ne mogu da vidim krv!“, skrivaju razne strahove. U prenesenom značenju, to bi bilo: „Molim te, shvati moja osećanja ozbiljno!“. Upravo zato neće pomoći ako im iznesete podatak o količini krvi u mililitrima koja se može očekivati u toku porođaja. Bolje je da shvatite partnera ozbiljno, i prepustite njemu da odluči koliko želi (može) da podnese. I, svakako ga saslušajte kada sa vama želi da podeli svoja razmišljanja.

Neodlučne žene

„Je li dobro rešenje da moj muž u vreme trudova bude pored mene?“
Realnost: „Da li želim da me vidi takvu? Znojavu i očajnu?“

Ne očekuje svaki par zajedničko dete tek kada se partneri u potpunosti upoznaju. U vezama mlađih ljudi, ili onih koji pre braka nisu zajedno živeli, prisutan je osećaj nepoznatog – koji fascinira, ali može da prouzrokuje i nesigurnost. Razmišljanje o tome da li je prisutnost partnera dobro rešenje, često znači: „Da li želim da me vidi takvu, znojavu i očajnu, u bolovima, izobličenog lica, raširenih nogu, možda dok budem vrištala? Da li želim da moj muž vidi krv i muku, i deli to sa nepoznatim ljudima, koji imaju stalan pristup mojim intimnim delovima?“.

Tokom porođaja, često dolazi do tolike bliskosti između partnera – da strah nestane, i ženama tek tada postane jasno da u partnerovoj prisutnosti mogu da budu onakve kakve jesu.
I druga pitanja često zaokupljaju neodlučne žene: „Da li je moj partner zaista dovoljno jak da izdrži ako mu ne budem posvećivala pažnju? Hoće li da ga povredi ako se budem koncentrisala na sebe ili, na primer, ako uhvatim ruku babice umesto njegove?“.

Razmislite

U ovim slučajevima, i te kako se „isplati“ da se dobro razmisli o vlastitim sumnjama, a posebno da se glasno izgovore – čak i ako muškarac privremeno bude reagovao povređeno. Obazrivost ne pomaže! U porođajnoj sali ionako ima mesta samo za prava osećanja, dok ona na koja čovek mora da se prisiljava – tamo često bivaju brzo odbačena.

Izvor: yumama.com, M.G.