Svaka trudnica bi, razumljivo, volela da se porodi uz što manje bolova. Dobra vest je to da se primenom određenih metoda i postupaka ta neprijatna tegoba može znatno umanjiti ili čak sasvim eliminisati
Foto: Guliver/Thinkstock
Veoma je teško i komplikovano precizno opisati porođajne bolove, pošto je ovo iskustvo apsolutno jedinstveno i razlikuje se od svega što ste doživeli. I pored toga što je prirodan fiziološki proces, kao što znate – porođaj je bolan, ali ova neprijatna tegoba može se svesti na minimum. Potrebno je samo da se buduća majka naoruža stpljenjem, smirenošću (koliko je to moguće!) i optimizmom.
Zašto toliko boli?
Porođajni bolovi posledica su kontrakcija materice, usled čega nastaje privremeni nedostatak kiseonika, što nadražuje nervne završetke, a istovremeno se javlja i veliki pritisak na cerviks. Mogu se manifestovati u vidu grčeva u stomaku, preponama i leđima, ponekad i u bokovima ili butinama. Njihovo trajanje, intenzitet i lokacija manifestuju se prema predvidljivoj dinamici i svaka žena ih drugačije doživljava – nisu isti čak ni kada se radi o drugoj trudnoći kod iste osobe. Za većinu budućih majki najteže iskustvo nije bol izazvan izolovanom kontrakcijom, već činjenica da se tegoba javlja u kontinuitetu, a kako porođaj napreduje, interval se sve više skraćuje.
Primena specijalnih tehnika disanja jeste delotvorna, jer kontinuirano obezbeđuje dotok dovoljne količine kiseonika u mišiće i ublažava bol. Mišići poda karlice i perineuma (međica) takođe sadrže brojne nervne završetke i receptore za bol, a kada ih kontrakcije nadraže, šalju signale duž kičmene moždine u mozak, što se registruje kao bol. Pritisak bebine težine na regije koje sadrže veliki broj nerava – matericu, donji deo leđa, krsnu i trtičnu kost, takođe izaziva ovu neprijatnu tegobu koja se ispoljava u vidu oštrog ili tupog bol u donjem delu leđa.
Fizički napor i emotivni stres mogu izazvati slabost tela, zbog čega je majka još osetljivija.
Priprema je najvažnija
Da biste porođajni bol sveli na najmanju moguću meru, stručnjaci savetuju primenu određenih postupaka koje sprovoditi pre porođaja.
1. Redovno sprovođenje odgovarajućih vežbi ojačaće mišiće i pripremiti telo za porođajne napore. Fizička aktivnost povećava snagu i izdržljivost tela, što je od velike pomoći u slučaju dugotrajnog porođaja. Ipak, važno je da ne preterujete u izvođenju bilo koje vežbe.
2. Upišite se u školu za trudnice, u kojoj ćete se potpuno informisati o porođaju a bilo bi poželjno da i vaš partner s vremena na vreme prisustvuje tom kursu. Tu ćete naučiti da koristite prirodne potencijale svog tela i savladati tehniku disanja, koja je jedna je od najvažnijih metoda kontrole bola. Ne zaboravite, porođaj je sasvim normalan, prirodan i zdrav proces i samo tako bi trebalo da ga doživljavate.
3. Savladajte metode koje smanjuju percepciju bola, kao što su relaksacione tehnike, vežbe disanja, skretanje fokusa ili masaža.
4. Praktikujte vežbe za mišiće poda karlice. Budući da se ,išići oko vaginalnog otvora i anusa (zajedničko ime – perineum) drastično istežu tokom porođaja, povećanje fleskibilnosti ove regije bilo bi vrlo korisno pre porođaja. Masaža međice omogućiće postepeno uvećanje tolerancije na bol istezanje i redukovati rizik od pucanja. Vežbe za mišiće poda karlice ojačaće ovaj deo tela, što će osigurati njegovu elastičnost.
Dobre i loše strane lekova
U zavisnosti od situacije, tokom porođaja mogu se primeniti brojna analgetska sredstva. Dobro se informišite o koristima i rizicima svakog od njih.
Analgetici: Farmakološka sredstva protiv bolova primenjuju se na brojne načine. Ukoliko se daju intravenozno ili intramuskularno (injekcija), dejstvo se oseća u celom telu (analgosedacija ili analgeza). Ovi medikamenti mogu uzrokovati određene nuspojave kod majke (uključujući mučninu i pospanost), ali i kod bebe.
Regionalna (lokalna) anestezija najčešći je izbor žena koje se pripremaju za porođaj. Blokada osećaja u određenom delu tela može se primeniti i u slučaju vaginalnog porođaja, ali i pri carskom rezu.
Različiti tipovi epiduralne anestezije (oblik regionalne anestezije) oslobađaju od bola u predelu ispod pupka, uključujući vaginalni zid. Apliciraju se kroz tanak kateter koji anesteziolog uvodi u donji deo leđa porodilje. Međutim, ove metode imaju i određene mane. Pre svega, radi se o riziku od naglog pada krvnog pritiska i otežavanja uriniranja. Osim toga, epiduralna anestezija mogu kod majke uzrokovati mučninu, glavobolju i svrab. Rizici za bebu su minimalni, mada nizak pritisak kod majke može indirektno uticati na dete.
Sredstva za smirenje: Lekovi iz ove kategorije ne eliminišu bol, ali opuštaju majke koje su izrazito anksiozne. Ponekad se sedativi koriste istovremeno s analgeticima i podjednako utiču na majku i bebu. Inače, ne primenjuju se često.
Kao što smo već rekli, svaka žena drugačije doživljava porođaj. Neke trudnice žele da po svaku cenu izbegnu bolove, dok druge teže tome da se porođaj odvija što prirodnije, uz minimalnu primenu bilo kakvih farmakoloških sredstava i asistencija. U svakom slučaju, brojne opcije za olakšavanje porođaja pružaju veliku sigurnost budućim majkama.