Dve žene iz Švedske su prve koje su uspele da rode decu uz pomoć materica u kojima su i one nastale. Njihove majke su im donirale ove organe, kako bi im omogućile da dožive najdivnije iskustvo, da budu majke.
Ovo daje nadu hiljadama žena širom sveta koje nisu u mogućnosti da imaju decu.
Sedam od devet žena su uspele da postanu majke uz pomoć transplantacije.
– To je veoma veliki uspeh i za najnoviju tehnologiju. Ako se nastavi ovako, može da ima veliki uticaj na pitanja kao što je surogat majka. Žene su uvek za to da one rode svoju bebu, nego da gledaju drugu ženu kako to radi umesto njih – kaže Alan Pejsi iz Britanskog udruženja za plodnost.
Obe bebe rođene u Švedskoj su muškog pola i lepo napreduju sa majkama kod kuće.
Henrik Hagberg, profesor fetalne medicine na Kings koledžu u Londonu , prisustvovao je prvom rođenju bebe koja je izašla iz materice u kojoj je i majka bebe nastala.
Bake ovih beba su pristale na zahvat histerektomije da bi omogućile svojim ćerkama da rode.
– Ovo je nesvakidašnji poklon, koji je najbolja stvar koju možete da uradite za vašu ćerku – kaže profesor Hagberg.
– Majke su sumnjale da će sve proći kako treba. Ne uzimate sve zdravo za gotovo kada imate iskustva sa problemima kao što su njihovi – dodaje profesor.
Prvo dete, koje je težilo tri kilograma je rodila šveđanka koja ima 29 godina. Majka drugog dečaka ima 34 godine i njena materica je bila odstranjena kada je imala 20 godina, usled karcinoma. Obe bebe su rođene carskim rezom pre mesec dana.
Vinsent je prva beba rođena na ovaj način 6. oktobra 2014. godine. On se razvio u materici koju je donirala anonimna žena.
Ričard Smit, vodeći u udruženju „Womb Transplant“ iz Ujedinjenog Kraljevstva, želi da počne sa istraživanjem u kome će se koristiti materice žena koje su preminule. On kaže da bi prva transplantacija mogla da se obavi već predstojećeg leta.
Profesor Hagberg veruje da operacije, u kojima je materica donatora uzeta u roku od deset sati nakon smrti, mogu biti uspešne.
– Optimista sam. Siguran sam da je ovo budućnost. Ovo obećava i veoma sam uzbuđen što bi to moglo da se desi u Britaniji – kaže profesor.
Met Branstrom, profesor koji vodi švedski tim, proveo je 15 godina usavršavajući tehnike potrebne za ovu transplantaciju.On veruje da će projekat gospodina Smita biti uspešan i predviđa da će prva materica iz Britanije nositi dete već kroz tri godine.
– Brojke su i dalje male i ne zna se koliko često je uspešno. Uz pomoć dostupnih informacija, možemo i dalje da se nadamo najboljem. Ova istraživanja mogu da pomere granice – kaže Dagan Vels, doktor sa Oksfordskog Univerziteta, koji je zadužen za plodnost.
Postoji značajan broj žena koje bi imale savršenu plodnost, da nemaju problem sa matericom.
– Veoma je radikalna stvar ta činjenica da su neke žene čak i u ovoj eksperimentalnoj fazi uspele da dobiju decu.To nam pokazuje kako je ženama važno da nose svoje dete. Ne kažem da je ovo put kojim svi treba da krenu, ali za neke ljude je izuzetno značajan – kaže doktor.
Profesor Geta Nargund, medicinski direktor „Create Fertility“ iz centralnog Londona, kaže:
– Ne postoji sumnja da rođenje još dve bebe nije ohrabrujuće i to je dokaz da je projekat uspešan. Uzbudljivo je. Kompleksna operacija je odrađena uz pomoć stručnih hirurga. Ovo obećava svim ženama kojima treba transplantacija materice da to može da se dogodi i realizuje u specijalističkim centrima – kaže on.
Vinsent, beba čije je ime izvedeno iz latinskog „pobediti“ je dobio ime da označi ekstremnu pobedu njegove majke da ga rodi.
Još četiri žene sa transplantovanom matericom su trudne i za sada dobro napreduju.
Transplantacije su rađene i ranije, u Turskoj i Saudijskoj Arabiji, ipak ni jedna beba nije rođena pre Vinsenta.
Činjenica da su se još dva dečaka pridružila Vinsentu, pruža nadu ženama koje su rođene bez materice, na kojima je vršen zahvat historektomije ili su bolovale od raka materice.
Neke žene pate od pobačaja i ovo bi moglo i njima da pomogne.
Ovaj zahvat koji su doktori povezuju sa važnim zahvatima kao što su transplantacije srca, dopušta ženama da uživaju u trudnoći i da donesu svoje gene na svet.
Švedski tim za transplantaciju se i dalje drži organa živih donatora i kažu da bi organi bili u boljem stanju da žene koje ih doniraju vode računa o zdravlju. Najbolje je kada žena koja donira matericu pre toga i sama rađala. Operacije vode stručni timovi. Najveća briga je kako će organ da se nosi sa trudnoćom. Majka može da dođe u stanje ekstremnih komplikacija, kao što je pobačaj ili prevremeno rođenje deteta.
Izvor: Blic žena
Foto: Thinkstock