Artritis u trudnoći ne utiče na zdravlje bebe

Oboleli od reumatskih bolesti zbog lekova koje piju i straha da oni ne utiču na plod često izbegavaju da imaju potomstvo.

Kako savetuje dr Jelena Vojinović, klinički imunolog i pedijatar reumatolog, najvažnije je da trudnice na vreme planiraju trudnoću, kako bi se rizik od potencijalnih komplikacija i neželjenih efekata lekova na vreme umanjio. To se može postići ukoliko se, u konsultaciji sa lekarom, bolest nekoliko meseci pre začeća agresivnije leči kako bi se postigla kompletna kontrola. Nakon toga se, do začeća, uzimaju samo lekovi koji su bezbedni u trudnoći.

Kao posledica prisustva određenih hormona i bioloških molekula iz placente koji imaju sposobnost smirivanja upalnog procesa u artritisu, neke reumatske bolesti, kao što su reumatoidni artritis (RA) i juvenilni idiopatski artritis (JIA) se spontano poboljšavaju u trudnoći – „trudnoća ih leči“. Ipak postoji podatak da oko 80 odsto žena, koje boluju od hroničnog zapaljenskog artritisa, tokom trudnoće doživi poboljšanje osnovne bolesti, ali, nažalost, čak 90 odsto njih, tri meseca posle porođaja, kada padne uticaj placente i hormona, ulazi u ozbiljno pogoršanje. Ponekad se bolest može javiti prvi put nakon porođaja i zato je neophodno da se planira i prevenira ovaj događaj određenim terapijskim metodama. Ali, neko ko ima RA ili JIA nema povećan rizik za smrtnost novorođenčeta, niti pojave bilo kakve malformacije ploda.

Kako reumatske bolesti utiču na trudnoću?
Većina reumatskih bolesti ne utiču na fertilitet, ali može da utiče na obolelog da odloži proširenje porodice ili odustane od odluke o dobijanju potomstva. Pacijenti izbegavaju da ulaze u intimne odnose i često imaju problem sa seksualnošću. A što je bolest aktivnija, smanjuje se verovatnoća začeća. Dobra kontrola bolesti i planiranje trudnoće omogućavaju i fertilitet i zdrav porod. Nažalost, postoji i verovanje da su zapaljenske reumatske bolesti direktno nasledne, što nije istina. Delimično se nasleđuje samo sklonost za njihovu pojavu.

Na koji način može da se uspostavi kontrola bolesti?
Kada oboleli, muškarac ili žena, donesu odluku da žele potomstvo, reumatolog mora da proceni trenutnu aktivnost bolesti i, ako je to potrebno, predloži plan agresivnijeg lečenja kako bi se ona uvela u remisiju. Začeće treba planirati nakon tri do šest meseci od uspostavljanja kontrole bolesti, u toku kojih se savetuje primena folata i drugih vitamina.

Kakva je situacija kod drugih reumatskih bolesti?
Ankiozirajuci spondilitis, recimo, često pogađa i muškarce, i utiče na njihovu oplodnu moc. Bolest zahvata karlični pojas i kukove, što izrazito utiče na potenciju, seksualnost i uopšte ucešće u samom aktu. Određeni lekovi koji se koriste u lečenju, kao što je „sulfasalazin“, mogu da utiču na spermatozoide. Zato savetujemo da se, koliko je to moguće, kod ovog oboljenja određeni lekovi ne koriste neko vreme pre začeća.

Šta se savetuje pacijentima koji imaju sistemski lupus?
Pacijentkinje koje boluju od lupusa mogu da imaju očuvanu fertilnu funkciju, ali često postoje, u okviru osnovne bolesti, pridruženi hormonski poremećaji ili je zbog teške bubrežne bolesti bila neophodna primena leka „ciklofosfamid“, koji može da utiče na fertilitet. Žena koja ima lupus može da iznese trudnoću bez problema, ali ako je prisutna aktivna bubrežna bolest i trombocitopenija, to su ozbiljni faktori rizika zbog kojih se ne dozvoljava trudnoća dok se ovi problemi ne reše. Stav reumatologa je da sistemski lupus treba da se dovede u remisiju agresivnom terapijom, udarnim dozama citotoksičnih lekova, najmanje šest meseci pre začeća.

Koje prepreke postoje kod sistemske skleroze?
Ova teška bolest fizički značajno onesposobljava, što utiče na seksualnost. Ponekad postoji dispareunija ili izmenjena vlažnost sluzokože vagine, kod muškaraca problem sa spermatozoidima i njihovom pokretljivošću, ali postoje rešenja da se pobošlja sposobnost začeća.

Na koji način upotreba lekova utiče na trudnoću?
Niko ne može da garantuje kada se koriste neki lekovi da li će se nešto desiti ili ne, ali ako se poštuju pravila planiranja trudnoće, onda znamo koji su rizici.

Koji lekovi mogu da se koriste?
Nesteroidni antireumatici mogu se primenjivati čak do 32. nedelje gestacije, ali nakon toga nisu dozvoljeni jer mogu uticati na organogenezu srca i krupnih krvnih sudova. Primenu „metotreksata“ i drugih citotoksičnih lekova treba izbegavati. Steroidi se smatraju bezbednim lekovima u trudnoći. Tokom cele trudnoće moguća je i terapija kortikosteroidima i „hidroksihlorokinom“. Koristimo ih kada dođe do nekih problema i komplikacija u trudnoći da kontrolišemo osnovnu bolest. Placentarnu barijeru značajno manje prelazi „prednizolon“ od „deksametazona“ i „betametazona“ i zato treba izbegavati depo preparate steroida, i one sa produženim delovanjem. Kao kliničari stojimo na stanovištu da je doza od 10 mg do maksimalnih 20 mg na dan bezbedna u trudnoći, a u slučaju lupusa i pojave nefritisa mogu se davati čak i visoke doze uz očuvanje trudnoće.

Na koje preparate još mogu da računaju reumatski bolesnici tokom trudnoće?
Za aktivni RA i periferni artritis tokom cele trudnoće i dojenja može da se koristi „sulfasalazin“. Međutim, muškarci moraju da obustave uzimanje najmanje tri meseca pre začeća zbog mogućnosti pojave oligospermije. „Cikosporin“ se smatra bezbednim u trudnoći, ali ne i tokom dojenja. Ipak, najbezbednije je da se isključi tri meseca pre trudnoće. „Hidroksihlorokvin“ je lek koji često uzimaju pacijenti sa lupusom i neki sa RA, i smatra se najbezbednijim standardnim antireumatskim lekom koji može da se daje tokom cele trudnoće.

Foto: Freedigitalphotos.net