Prvi dokazi o uzrocima raka dojke i bolesti štitne žlezde potiču još iz 19. veka. Dr Beatson je u to vreme jodom lečio žene s fibrocističnim dojkama, pa čak i one obolele od raka dojke.
Foto: Guliver/Thinkstock
Otad su brojni radovi i istraživanja dokazali vezu raka dojke s nedostatkom joda i bolestima štitne žlezde. Istraživanja su takođe dokazala da jod i jodom bogata hrana sprečavaju nastanak raka dojke.
Japanke svaki dan unose hranom oko 12 miligrama joda (tradicionalna japanska hrana bogata je jodom), što je oko
80 puta više od zvaničnih preporuka (150 mikrograma) i praktično – one ne obolevaju od raka dojke. S druge strane, povećanje maligniteta dojki kod Japanki u dijaspori povezano je s usvajanjem zapadnjačke ishrane.
Naučnici s instituta u Meksiku, predvođeni dr Karmen Aceves, dokazali su da jod ima antikancerogena i protivuplana svojstva. Sprovedeno istraživanje zabeležilo je da se primenom organskog joda ćelije raka počinju drastično smanjivati. Dr Turken je u svojoj studiji dokazao da žene obolele od raka dojke imaju veoma nizak nivo joda u svom ogranizmu. Protein koji je odgovoran za prenos joda u ćeliju, natrijum-jodid simporter, zastupljen je i u štitnoj žlezdi, ali i u tkivu dojki. Rezultati istraživanja iz 2006. (dr Ashutos Shrivavastava) otkrila su da jod izaziva apoptozu, programiranu smrt ćelija raka.
Dovoljan dnevni unos joda sprečava razvoj raka dojke čak i u slučaju genetske predispozicije, kod osoba koje imaju pozitivan takozvani gen za rak dojke.
A šta da radimo mi koji ne živimo u Japanu?
Osim u algama, jod se nalazi i u drugim morskim plodovima, a
kod nas ga ima i u novosadskoj mineralnoj vodi bogatoj prirodno rastvorenim jodom.