Prošle godine roditeljima oduzeto 50-oro zanemarene dece

Centri za socijalni rad su 2015. prijavili skoro tri hiljade zanemarivane dece, među kojima je bilo i radno eksploatisane dece, a 50-oro njih oduzeto je roditeljima…

Foto: Guliver/Thinkstock

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da se dečji rad uglavnom javlja na selu, a da su centri za socijalni rad prošle godine od porodica oduzeli 50-oro dece, kao zanemarenu i decu koja su bila podvrgnuta radnoj eksploataciji.

„Ministarstvo, odnosno centri za socijalni rad, prepoznali su to i oduzeli od porodica 50-oro dece. Od toga, 26 je smešteno u hraniteljske porodice, a 24 u odgovarajuću instituciju“, rekao je ministar na okruglom stolu, „Predstavljanje rezultata analize propisa u vezi sa dečjim radom i predloga za njihovo usklađivanje sa međunarodnim standardima“.

„To nije nešto čemu se radujemo, ali i to je bolje nego da deca ostanu na ulici i da ne budu na odgovarajući način zbrinuta od strane njihovih porodica“, rekao je Vulin.

Podvukao je da dečji rad u legalnim, prijavljenima objektima, nije pronađen na teritoriji Srbije, odnosno da Inspekcija rada nije pronašla decu mlađu od 15 godina da rade u prijavljenim objektima, ali i da „svakako“ dečiji rad postoji, uglavnom na selu.

„Uglavnom je to unutar same porodice, gde se ponekad zaboravlja da nije svaki rad dobar za dete i da, bez obzira što je dete član porodice, ne znači da može da obavlja sve poslove, već da mora da se prilagođavaju njegovom uzrastu i psihičkoj snazi“, rekao je ministar.

Dodao je i da su Centri za socijalni rad 2015. prijavili 2.890 zanemarivane dece, među kojima je bilo i radno eksploatisane dece, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Prema njegovim rečima, tih 1.457 dečaka i 1.433 devojčice bili su zanemarivani, a neki i radno eksploatisani.

„Uglavnom se radna eksploatacija dece prepoznaje kao prosjačenje, pranje vetrobranskih stakala, kao sve ono što vidimo na ulicama. Ministarstvo rada se protiv fenomena dece ulice bori po prvi put na organizovan, sistemski način. Zato smo osnovali timove u 115 centara za socijalni rad, koji se bave upravo tom tematikom i zaduženi su samo za tu tematiku“, kaže Vulin.

Pojašnjava da Centara za socijalni rad ima i više od tog broja, ali da su u pitanju centri gde je prepoznata opasnost od fenomena dece ulice i gde je zaista potrebna aktivna borba protiv tog fenomena. Istakao je da je unapređen PIT program (pojačan intenzivan tretman), koji već traje od 2004. i da može da se kaže da se, od 293 dečaka koja su prošla kroz taj program, gde se na poseban način vodi računa i radi sa decom ulice, 93 odsto svih njih, nije vratilo na ulicu.

„Upravo zato smo značajno ojačali kapacitete i sada po prvi put imaćemo prostor da kroz taj tretman prolaze i devojčice.

Vulin je naglasio da su dečaci od devet i 11 godina, koji su napali književnika i novinara Rašu Popova, ušli u PIT program, te da je mlađi naučio da čita i piše i da je među najboljima u razredu.

„Javnost je tada delovala histerično, tražila da dečake od devet i 11 godina zaključamo i bacimo ključ, a sistem pokazao da može da reaguje, da kada su ta deca po prvi put doživela da ih neko voli, razgovara sa njima, pokazala su da se vredi boriti za njih. A ne promeniti regulativu da ih hapsimo“, rekao je ministar.

Kao dokaz koliko je ministarstvu stalo do biološke porodice, Vulin je naveo da je prepoznato 79 porodica, koje imaju problem sa svojom decom i nisu u stanju da ih na adekvatan način vaspitavaju, čuvaju, ali im je pružena pomoć, kako bi deca ostala.

„Naša politika je da je i najslabija porodica ipak bolja od najbolje ustanove, zato uvek na prvom mestu borimo se da dete ostane u porodici, ako ne može, onda u hraniteljsku porodicu, gde dete može da nauči brojne socijalne veštine i tek na kraju, idemo na smeštaj u naše institucije. Mi smo jedna od najuspešnijih zemalja, kada je u pitanju smanjivanje broja dece u institucijama“, istakao je ministar.

Naveo je da dece do tri godine ima svega u nekoliko slučajeva u institucijama, i to isključivo iz zdravstvenih razloga, te da su svi ostali u hraniteljskim porodicama.

„U našem sistemu imamo oko 7.000 dečaka i devojčica, od toga je svega 800 u institucijama, a svi ostali su u hraniteljskim porodicama. Ministarstvo će nastaviti da se bori protiv fenomena dece ulice na sistemski način, organizovano“, jasan je ministar.

Nacionalna koordinatorka „Clear projekta“ Milica Đorđević navela je da je projekat „Predstavljanje rezultata analize propisa u vezi sa dečjim radom i predloga za njihovo usklađivanje sa međunarodnim standardima“ trajao dve godine, a da je cilj sažimanje najbolje prakse i prethodno iskustvo za borbu protiv dečjeg rada, kako bi se sve ponudilo Srbiji.

Istakla je da Srbija nema listu opasnih poslova za decu do 18 godina, a s obzirom na to da je ratifikovala Konvenciju o najgorim oblicima dečjeg rada, trebalo bi da je donese.