Mini-vodič: Zima, zima, e pa šta je…

Evo nekoliko korisnih saveta zahvaljujući kojima će vaše dete provesti zimu bez dugotrajnih prehlada i slinavog nosića

Foto: Guliver/Thinkstock

Niske temperature, vetrovito vreme i boravak u zagrejanim i zagušljivim prostorijama mogu oslabiti imunitet vašeg mališana i povećati rizik od nastanka različitih virisnuh infekcija. Kašalj, bronhitis, konjunktivitis samo su neka od oboljenja koja zimi vrebaju bebirone. Da biste se uspešno izborili s njima, poslušajte savete eksperata i saznajte najefikasnije metode prevencije i lečenja.

Najbolje je sprečiti

Najbolji načini da izbegnete ova oboljenja jesu jačanje odbrambenog sistema detata, odmor, dovoljno sna, ishrana bogata voćem i povrćem, te šetnje na čistom vazduhu. U zimskom periodu u dečji jelovnik uvrstite namirnice koje sadrže vitamine A i C, cink i lekovito bilje, kao što su ehinacea i beli luk. Napomena: ukoliko je dete mlađe od godinu dana, ne treba mu davati citrusno voće, zbog mogućnosti pojave alergija.

1. Redovno provetravajte prostorije u kući
Iako se ježite i od same pomisli na otvaranje prozora dok su spoljašnje temperature u minusu, veoma je važno da vaš dom uvek bude dobro provetren. Na ovaj način vazduh u prostorijama se pročišćava od kapljica pljuvačke izbačenih kijanjem i kašljanjem (a baš u njima se nalaze virusi!). Stručnjaci tvrde da je optimalna temperatura vazduha u domu 20 stepeni C i ne savetuju pregrevanje prostorije u kojoj beba spava. Previše zagrejan vazduh isušuje mukusne membrane i slabi njihovu sposobnost da odbrane telo od napada mikroorganizama. Zbog toga, u toku grejne sezone na radijatorima držite posude s hladnom vodom, jer će se isparavanjem ovlažiti vazduh. Bez obzira na to da li ste strastven pušač ili ne, strogo zabranite pušenje u kući. Ukoliko deca stalno udišu duvanski dim, stradaju odbrambene ćelije u bronhijama, pa će izazivači bolesti lakše prodreti u njihov organizam.

2. Važnost vakcinacije
Sve se bebe moraju vakcinisati u drugom, trećem, četvrtom mesecu života, te ponovo između 12. i 13. meseca. Svaka od ovih vakcina ključna je za obezbeđivanje otpornosti na vrlo ozbiljne bolesti u detinjstvu, uključujući difteriju, tetanus, veliki kašalj, polio, meningitis C, hemofiliju tipa B, male boginje, zauške i rubeole.
Iako će vas pedijatar informisati o tipovima vakcina i tačnim terminima kad mališan treba da ih primi, vodite i vi preciznu evidenciju primljenih vakcina.

3. Izlazite na sunce svaki dan
Snažan imunitet je od ključne važnosti za efikasnu odbranu od štetnih mikrorganizama. Da bi dobro funkcionisao, neophodan je optimalan unos vitamina i minerala. Jedna od ovih esencijalnih materija jeste i vitamin D, koji se sintetiše u organizmu izlaganjem sunčevim zracima. Tokom zime, kada su dani kraći i ne toliko sunčani, nivo ovog vitamina u telu je prirodno niži. Zato, stručnjaci savetuju da mališana svaki dan izvedete u dvadesetominutnu šetnju, u periodu između 11 i 15 sati. Osim toga, deci uzrasta između šest meseci i pet godina preporučuje se suplementacija kapima koje sadrže vitamine A, D i E. Bebama koje se hrane veštačkim mlekom, ove kapi nisu neophodne (uključene su u sadržaj mlečnih formula), osim ako ne uzimanju manje od 500 ml veštačkog mleka dnevno. Ukoliko dojite, a niste unosili vitamin D u trudnoći, onda će vas lekar sigurno posavetovati da bebi dajete vitaminske kapi već od prvog meseca njenog života.

Kliknite dalje za nastavak teksta —>