7 saveta za lakši prelazak na čvrstu hranu

Oko bebinog prvog rođendana većina roditelja misli da sad već dobro poznaje svoje dete. Shvatili ste koji mu ritam spavanja najviše odgovara, prepoznajete njegov plač izdaleka, znate kojim se igračkama najviše raduje…, međutim u ovom uzrastu ulazite u novu avanturu a to je hrana. Šta će vaše dete jesti? Kako će da jede? Da li će uopšte hteti da jede?

Foto: Gulliver/Thinkstock

Prelazak na čvrstu hranu kod većine beba se dešava oko 6 meseci starosti. Oko prvog rođendana mnoge od njih prelaze sa mleka i kašica na regularnu hranu. Ovo će vam ili olašati, ili otežati život.

Cilj je da dete jede raznovrsnu zdravu hranu, a još je bolje ako jede ono što spremate i za ostatak porodice, naravno sa malim izmenama. To je međutim često lakše reći nego ostvariti. Navikavanje jednogodišnjaka na hranu je proces koji se stalno ponavlja kako se menjaju njegov ukus i stav prema hrani.

I ukus i stav deteta veoma utiču na to da li ćete kroz ovaj period proći lako ili ne. Izbirljiva deca ne vole većinu onoga što im ponudite, a mnoga od njih i ne žele ni da probaju čvrstu hranu i nove ukuse.

1. Nemojte upoređivati dete. Kod nekih prijatelja ste sigurno videli dete koje je u istom uzrastu sedelo za stolom sa salvetom u krilu, samo srkalo supu bez prosipanja i viljuškom nabadalo prokelj bez protesta. Loša vest je da vaše dete nema nameru to da radi i da se morate pomiriti sa tim jer je vaše dete ličnost za sebe.

2. Budite dobar uzor. Jedite zdravu i raznovrsnu hranu. Jedite porodično kad god možete. Hranite se onako kako želite da se vaše dete hrani.

3. Vaša kuhinja nije restoran. Ako spremate obrok za celu porodicu, onda se potrudite da cela porodica to i jede. Ako su za ručak piletina i pirinač, nemojte jednom detetu dodatno praviti krompiriće jer ne voli pirinač, a drugom faširanu šniclu jer ne voli piletinu, osim ako ne planirate da to radite celog života.

4. Potrudite se da bude zabavno. Secite ili formirajte hranu u zabavne oblike i dozvolite detetu da nekako učestvuje u pripremi (da dodaje ili gleda…). I ako ne spremate poseban obrok za dete, to ne znači da u njegovom tanjiru hrana ne može da bude aranžirana na zabavan način.

5. Gledajte širu sliku. Jedan obrok u nedelju dana, u kom dete nije pojelo sve, ili je jelo manje, ne znači ništa, ako je ostale obroke pojelo kako treba. Posmatrajte da li vaše dete unosi dovoljno zdravih i raznovrsnih namirnica u periodu od nekoliko dana.

6. Konsultujte stučnjake. U slučaju da mislite da je vaše dete neuhranjeno, konsultujte pedijatra. Pedijatri imaju više iskustva, pomoći će vam savetima ili vas eventualno uputiti kod nutricioniste.

7. Posmatrajte ovo kao fazu. Većina dece, koja nisu htela da jedu kao mali, izrasli su u velike ljude. Kod nekih je ta faza prošla brže, a kod nekih sporije. Ostanite smireni i pozitivni i setite se da je to sve prolazno.