Naučite deta kada i zbog čega da kaže „izvini“

Mnogi roditelji se pre ili kasnije zabrinu za ponašanje svoje dece. Iako vam se čini da se stvar otela kontroli, postoje metode koje vam mogu pomoći da vaše dete nauči i oseti magičnu reč „izvini“…

Foto: Guliver/Thinkstock

Stručnjaci za vaspitanje dece slažu se da mališane ne bi trebalo forsirati da kažu “izvini” kada urade nešto pogrešno. Međutim, to ne znači da deca treba da budu potpuno slobodna. Odrasli bi trebalo da decu nauče zbog čega nešto što su uradili nije dobro i istovremeno im daju lekciju o manirima. Prisiljavanje malog deteta da kaže “izvini” nakon što udari ili ujede drugo dete, na primer, primorava neubedljivo i neiskreno “izvini” nakon kojeg se ponašanje neće promeniti.

Dakle, evo šta bi roditelji trebalo da urade kada njihovo dete uradi ili kaže nešto neprikladno:

Iskoristite loše ponašanje kao trenutak da naučite dete lepim manirima

Stručnjaci imaju različite stavove, ali se generalno slažu da je najbolje kada deci ostavite prostora da razmišljaju šta je loše u onome što su uradili, zbog čega je to loše, kao i kako je to uticalo na drugo dete ili osobu. Nakon što im date određeno vreme za razmišljanje, pitajte ih šta bi uradili da promene situaciju. Ukoliko dete samo predloži izvinjenje ili zagrljaj, onda je to njegova ideja i sigurno je iskrena.

Nemojte zanemarivati loše panašanje

Roditelji često misle da su neki dečji postpupci trenutni i da se neće ponoviti. Međutim, ukoliko ćutite stavljate detetu do znanja da to što radi nije toliko važno i da nužno neće biti nikakvih posledica.

Razgovarajte sa decom o osećanjima

U predškolskom uzrastu deca počinju da uče o empatiji, a osećanja su često veoma snažna. Kada dete nauči da je njegov postupak učinio da se drugo dete oseća tužno ili besno, na primer, može imati veći uticaj na njega nego bilo koja kazna. Uloga odraslih treba da bude da detetu pomognu da razume, najpre, da je njegovo ponašanje uzrokovalo da se drugo dete oseća loše (bilo fizički ili emocionalno), a zatim, da prihvati odgovornost i da se oseti odgovornim za svoje postupke.

Razgovarajte sa vaspitačima da preuzmu vašu ulogu

Dobra komunikacija sa vaspitačima u vrtiću je izuzetno važna. Ukoliko sa decom kod kuće primenjujte određene lekcije i metode vaspitavanja, bilo bi dobro da o tome obavestite vaspitača, kako biste se uskladili. Na taj način, bićete sigurni da su vaša deca i kada niste prisutni u dobrim rukama.

Uvek pokazujte ljubav detetu

Nikada nemojte dozvoliti da se vaše dete oseti nevoljeno kada uradi nešto pogrešno. Zapamtite staru izreku: “Volim te, ali ne volim tvoje ponašanje!”