Novogodišnji i božićni praznici su gotovo nezamislivi bez raskošno ukrašene jelke, ali retko ko zna koja se simbolika krije iza ovog rituala.
Guliver/Getty
Istorijska pozadina ovog rituala prilično je nejasna, te neki spisi navode da je reč o starom paganskom običaju Rimljana, koji su verovali da u jelama obitavaju duhovi iz šume. Zato su u novogodišnjoj noći darivali jelke, kako bi odobrovoljili duhove. Posle su počeli i da seku mlade jelke i da ih donose kući i tako je nastao ovaj običaj.
Druga teorija, pak, vezuje se za Isusa Hrista i njegovo rođenje, i njoj su najčeće skloni vernici. Naime, ispred pećine u kojoj je Hristos rođen rasla su tri drveta – bor, kedrovo drvo i jela. Kada je božji sin rođen, bor mu je podario šišarku, kedrvo drvo mirišljave bodlje, a jela nije imala šta da da. Nije imala plod, i zato je zaplakala. Anđeo s neba se smilovao i podario joj zvezdu, koju je jela zatim položila pred Isusa. Zbog toga se i danas često na vrh jelke stavlja upravo zvezda.
Što se same simbolike tiče, često se naglašava da zimzeleno drveće simbolizuje život – i daje nadu da će zima proći, da će ponovo stići topliji, prolećni dani.
Međutim, što se istorijskih činjenica tiče, poznato je da je pionir u kićenju jelki bila Nemačka. Tamo se u srednjem veku jelka kitila crvenim jabukama, dok se u zapadnoj Nemačkoj jelka kitila kolačićima i svećama, kao simbolom Hrista kao večne svetlosti. Ritual se polako proširio po celoj Evropi.
još iz kategorije
Prodavnica igračaka u beogradskom tržnom centru, prostrana poput manjeg fudbalskog terena, pre dva dana - krcata. Tiskaju se deca, vrište, guraju s...
pročitaj još
Izgovori za izbegavanje fizičke aktivnosti su razni, od onog najustaljenijeg da nemate vremena, preko izvlačenja na prastare povrede, na to da su f...
pročitaj još
Da li će dete imati plave, zelene ili smeđe oči, kovrdžavu kosu, pegice ili rupicu na bradi – zapisano je u genima. A evo šta kažu geni...
[capt...
pročitaj još