Strahove svi imamo. Postoje neke teorije da ih prenosimo i na decu. Evo šta je najmlađima ubedljivo najstrašnije.
Preseljenje
Napuštanje kuće ili stana i svih prijatelja je nešto što veoma muči svako dete koje je suočeno sa tom situacijom. Nije isključeno da ih brinu samo sitnice koje je lako promeniti – kao na primer, da li će im se dopasti boja nove sobe. Objasnite im sve pozitivne stvari koje će proizaći iz preseljenja: dvorište, lepo igralište pored stana ili kuće, veća soba.
Priče u vestima
Nije poželjno da mala deca gledaju televiziju, mada je neke stvari teško prećutati. Mališani se obično uplaše kad čuju da je poginulo neko dete. Naravno, ovakve priče možete iskoristiti kako biste ih naučili da moraju da se paze i kako da se zaštite, ali nemojte ih plašiti. Dozvolite deci da podele sa vama svoja osećanja i brige, objasnite im šta bi oni morali da učine u sličnoj situaciji.
Kada se roditelji svađaju
Mnoga deca misle da je njihova krivica što im se roditelji svađaju. Nemojte reći: “Nisi ti kriv što se mi svađamo,” jer će tek onda to pomisliti. Objasnite da se mame i tate ponekad prepiru, ali da to ne znači da se ne vole. Ako se svađate ispred njih, pokušajte i da se pomirite ispred njih, tako da oni vide i nauče da isto reaguju u sličnoj situaciji.