Ako vas dete ne posluša “iz prve” možda mu dajete pogrešna “uputstva”

Mnogi roditelji očekuju od deteta da nešto shvati i posluša, ali im pritom vrlo često uputstva daju na pogrešan način. Bilo kako bilo, takve situacije mogu bti frustrirajuće, pa neki roditelji odustaju od objašnjavanja i sve obave sami, neki počnu da viču, ponavljaju, ljute se na dete pokušavajući ih pošto-poto naterati da poslušaju. Međutim, kako kažu dečji psiholozi, možda glavni problem ne leži u dečjem ignorisanju već u pogrešnim uputstvima koje roditelji daju deci.

Foto: Guliver/Thinkstock

Ako vas vaša dete ne posluša odmah, razmislite o načinu na koji ste mu  se obratili i tražili nešto od njega.

Možda mu dajete previše uputstva/opomena/zahteva
Možda je vaše dete pomalo opterećeno  naredbama, tipa, nemoj ovo, uradi ono. Ako vas dete ne sluša, razmislite da li je problem u tome što je tokom dana perčesto na meti opomena (“pokupi svoje čarape”, “nemoj lupati kašikom dok jedeš”). U takvim situacijama deca umeju da “prečuju” šta im govorite. Možda vi jeste glasni i jasni, ali njima se vaš glas često zna pretvoriti u neki pozadinski zvuk koji čuju, ali ne registruju, upravo zato što prečesto slušaju opominjanje šta smeju, šta ne smeju.

Možda dajete nejasna uputstva
Roditelji moraju biti autoriteti pa zato i njihova uputstva moraju zvučati autoritativno. Ako dete zamolite “molim te, operi zube” ili “hajde, budi dobar pa pospremi svoje igračke”, to lepo zvuči, ali u dečjoj glavici će nedostajati ona doza jasne naredbe sada/odmah/nema pogovora oko toga.
Autoritativan stav je vrlo važan. To ne znači “treniranje strogoće”, već samo jasnu naredbu poput onih s kojima se mi, odrasli, susrećemo gotovo svakodnevno (posao). Takav stav moramo zauzeti i prema svojoj deci.