Dojenje čuva i mamu i bebu

O prednostima koje dojenje ima na rast i razvoj dece često se govori, ali treba istaći i to da dojenje pozitivno utiče i na samu majku.

Foto: Guliver/Thinkstock

U preporukama za dojenje Svetske zdravstvene organizacije ističe se, između ostalog, da deca koja sisaju imaju manju sklonost za gojaznost, ređe obolevaju od hroničnih bolesti, imaju viši stepen inteligencije te ređe dobijaju karijes. Dojenje utiče i na psihološki razvoj deteta: pomaže razvoju osećaja sigurnosti, bliskosti i poverenja u majku, što je osnova za zdrave odnose s drugim ljudima. Dojenje smanjuje rizik bebe da kasnije razvije astmu ili alergiju, a deca koja su dojena do 6. meseca ređe razvijaju infekciju uha, respiratorne bolesti i prolive.

S druge strane, kada je reč o majkama, treba napomenuti da dojenje štiti od raka maternice i jajnika kao i raka dojke, a pomaže i bržem skidanju kilograma nakon porođaja. Osim toga, žena tokom dojenja luči hormon oksitocin, koji umiruje bebu te značajno smanjuje postporođajnu depresiju i anksioznost majke.

Činjenice:

1. Dojilje imaju manji rizik od lomova kostiju kukova u menopauzi.
2. Majke dojenjem tokom jednog dana potroše količinu energije koja bi im bila potrebna za šetnju od 11 kilometara.
3. Mlekom ne možete preneti virus gripa ili prehlade, niti je ono zbog bolesti lošije. Štaviše, mlekom ćete bebi preneti antititela koja mogu pomoći da se ne zarazi od vas.

Žene koje su odlučile da ne doje, ili su s dojenjem prekinule pre prvog meseca nakon porođaja, imaju četiri puta veći rizik od pojave osteoporoze u odnosu na žene koje doje barem do bebina šestog meseca.