Mama, šta je to vreme?

Bez obzira na to da li ste pre rođenja deteta bili ranoranilac ili noćna ptica, kad dođe beba, vaš život se neminovno menja. Umesto pravila „radi šta hoćeš i kad hoćeš“ počinje da važi novo, koje glasi: „Ponašaj se onako kako obaveze nalažu“. Sve se radi u tačno utvrđeno vreme – hranjenje, presvlačenje, šetnja, igra, kupanje… onim redosledom koji sami uspostavite. I dok je odraslima nezamislivo da nikad nikuda ne žure, da im život ni u kom segmentu ne zavisi od vremena, za novorođenče je to svakodnevna realnost. Hajde da vidimo kako se kod dece razvija proces spoznaje vremena…

Za bebu vreme ništa ne znači

U maminom stomaku bebi su bila poznata samo dva stanja: ono kada spava i kada je budno i aktivno. Međutim, ta promena aktivne i pasivne faze ničim nije bila uslovljena. Po rođenju, beba uplovljava u vremensko beskonačno prostranstvo u kojem ne postoji ni „sada“ ni „sutra“ ni „za pet minuta“. Njoj svaki rastanak od vas traje čitavu večnost.

Međutim, već posle dva-tri meseca beba mnogo više zna: ujutru je sve užurbano i aktivno, dok se uveče sve smiruje. Beskonačan broj hranjenja, presvlačenja i šetnji odrasle umara, dok se bebi to dopada zato što se događaji konstantno smenjuju. Beba starija od tri meseca već dobro oseća ritam promene dana i noći, sve jasnije sluti kada je vreme za spavanje i za hranu, dok sa sedam-osam meseci postaje neobično vezana za majku, ne pušta je iz vida ni na sekund, jer ne pravi razliku između minuta i sata.

Razumevanje vremena i prostora

Poimanje vremena mnogo je teži zadatak nego shvatanje prostora. Međutim, vreme i prostor međusobno su povezani, jer svi predmeti postoje i u prostoru i u vremenu. Jednogodišnje dete počinje da razume značenje reči „ovde“ i „tamo“. „Ovde“ je nešto što je dostupno, blizu, a „tamo“ označava nešto što nije baš nadohvat ruke, ali ako se uloži malo napora, malo više ispruži ručica – „tamo“ će postati „ovde“.

U uzrastu od jedne do dve godine mališani shvataju šta znači „sada“. Ono „liči“ na „ovde“, a malo kasnije će mu se razjasniti da „uskoro“ liči na „tamo“, odnosno nedaleko.

Dvogodišnjak se dobro orijentiše u vremenu, ali ne prema utvrđenim vremenskim odrednicima (minut, sat), već prema događajima. Vreme za ustajanje znači da je jutro, večera označava veče, a odlazak u krevet znači da je pao mrak. Zbog toga, ako detetu kažete „sačekaj malo“, to mu ništa neće značiti, jer za njega čekati znači ništa ne raditi, što je u njegovom slučaju nemoguća misija.

Prema tome, detetu se ne treba obraćati vremenskim odrednicama, već rečenicama poput: „Sada će mama da opere sudove, pa onda idemo u šetnju“ ili „Prvo ćemo da pokupimo igračke, a zatim ćemo da večeramo“.

Dani u nedelji dvogodišnjem detetu ništa ne znače, kao ni sat, dan i mesec. Tek u uzrastu od oko tri godine postaju mu jasni pojmovi kao što su juče, danas i sutra. Pravo vreme za učenje gledanja na sat jeste oko četvrte godine, međutim, tek u uzrastu od sedam godina mališan stiče pravi osećaj za vreme.

Gledano očima deteta

Deca predškolskog uzrasta orijentišu se u vremenu na osnovu svakodnevnih pokazatelja i prirodnih pojava, pa tako „jutro“ označava svetlost, izlazak sunca, dan, a „veče“ zalazak sunca, mrak.

Ipak, mališani dugo ne razumeju objektivno kretanje vremena, koje je nezavisno od nas, te zbog toga često pravilno koriste reči da odrede vreme, ali zapravo ne razumeju njihovo pravo značenje. Najbrže shvataju pojam sadašnjeg vremena, dok im je najkomplikovanije da shvate davno prošlo vreme.

Da bi mu postalo jasnije kako vreme teče, igrajte s njim jednostavnu igru. Zamislite određenu radnju i tražite od deteta da proceni koliko ona traje. Primera radi, zamolite ga da vam kaže koliko dugo traje crveno svetlo na semaforu, kupovina u samposluzi ili putovanje na more. Predložite mu da uporedi 10 minuta provedenih na igralištu sa istim vremenom provedenim kod lekara, a zatim mu objasnite razliku: kada je nešto zanimljivo, vreme brže prolazi, a kada se nečega plašimo, onda ono mnogo sporije prolazi.

Učenje kroz igru

Trogodišnje dete treba da nauči značenje reči „na početku“, „zatim“, „pre“ i „posle toga“. To ćete najbolje učiniti ako mu ispričate neku priču u kojoj se događaji nižu tim redosledom. Dobar primer za to jeste priča „Repa“: prvo je deda zasadio repu, pa pozvao babu da mu pomogne. Posle toga baba je pozvala unuku, a onda je unuka pozvala psa Žuću…

Reči dan, mesec, godina, najbolje će shvatiti ako mu, pokazujući kalendar, budete pažljivo i polako objasnili kako su nastali ovi pojmovi i šta oni označavaju. Na primer, vreme koje je potrebno Zemlji da se okrene oko sunca jeste period od godinu dana, dakle od rođendana do rođendana. Ispričajte mu priču o Juliju Cezaru koji je svaki mesec nazvao po poznatim i cenjenim ljudima iz njegovog vremena. Naravno, najtopliji mesec (jul) nazvao je po sebi! Ovo neće biti jednostavno, ali da bi dete brže i lakše steklo pojam o vremenu, morate biti izuzetno maštoviti i zanimljivi.

Što se tiče dana u nedelji, najbolje je koristiti asocijativni metod: svaki dan u nedelji nazovite po drugoj boji ili po pojmovima koji su bliski deci. Primera radi, ponedeljak neka bude plav, utorak crven itd.

Tik-tak, znam da gledam na sat!

Iako u školskom programu u prvom razredu postoji lekcija o učenju gledanja na sat, dobro bi bilo da dete počne da uči ovu veštinu već u petoj godini. Najvažnije je da znate da su za mališana sati i minuti dva potpuno različita pojma, a sekunde mu nemojte ni spominjati. Detetu je teško da shvati da dan ima 24 sata, a samo jedan sat čitavih 60 minuta.

Najbolje bi bilo da vežbate s detetom koristeći se starim budilnikom, ili još bolje – satom koji ćete sami napraviti od kartonskog tanjirića. Prvo ga naučite u kom se smeru kreću kazaljke. Za početak samo nacrtajte sate i veliku kazaljku. Neka je dete samo postavi prvo na 12 sati, pa na jedan, i tako redom.

Važno je da ne žurite, jer je potrebno dosta vremena i strpljenja da bi se sve dobro savladalo. Tek kada mu to postane jasno, nacrtajte minute i objasnite mu čemu služi mala kazaljka. Dete će s vremenom početi da povezuje ono što pokazuje časovnik s konkretnim trenucima u toku dana. O događajima i planovima govorite u vremenskim terminima, recimo: ovo treba da se kuva tri minuta, crtani film traje 20 minuta…

Na kraju s mališanom napravite i nacrtajte raspored dana: ustajanje u 8 h, doručak u 8.30 h, šetnja u 10 h. Nacrtajte sat sa obeleženim brojevima, a neka dete samo nacrta mesto gde se nalaze kazaljke.

Što pre dete nauči da se orijentiše u vremenu, naučiće da organizuje svoj dan i biće mu mnogo lakše da poštuje vreme kada pođe u školu.

Foto: Guliver/Thinkstock