Jod – u prom redu protiv virusa
[caption id="attachment_129095" align="alignnone" width="5091"] Foto: Minaqua[/caption] Sezona virusa je u toku a broj obolelih od kovid-19 svaki ...
pročitaj jošU prethodnim brojevima bilo je reči o vitaminima i njihovom značaju u ishrani i zdravlju dece. U ovom tekstu otkrićemo vam koji su minerali najznačaniji za pravilan razvoj deteta…
Do danas je dokazana biološka funkcija devet oligoelemenata a to su: gvožđe, jod, cink, selen, fluor, bakar, hrom, molibden i mangan. Oni imaju ulogu koenzima i od velikog su značaja u brojnim metaboličkim procesima: podstiču značajne reakcije među kojima su i mineralizacija kostiju, umnožavanje ćelija, imunološka otpornost organizma, prenos kiseonika, disanje tkiva, metabolizam glikoze, uklanjanje slobodnih radikala iz organizma.
Da se lepo raste…
GVOŽĐE je najpoznatiji oligoelement, a njegova najvažnija uloga manifestuje se u sintezi hemoglobina, mioglobina i enzima potrebnih za disanje tkiva. Za organizam koji raste, svakog dana je potrebno da se apsorbuje od 0,7 do 1 mg elementarnog gvožđa. Budući da ga u majčinom i kravljem mleku nema u dovoljnim količinama, u prvim mesecima života koristi se iz rezervi koje su stvorene tokom trudnoće majke. Ako je trudnoća trajala kraće od potrebnih 40 nedelja, rezerve su srazmerno manje. Zato je u slučaju prevremeno rođenog deteta povećan rizik za razvoj anemije (malokrvnosti). U cilju sprečavanja potpunog iscrpljivanja rezervi potreban je dopunski unos gvožđa, već između četvrtog i šestog meseca života bebe. Komercijalne formule adaptiranog mleka za bebe i instant formule od žitarica na adaptiranom mleku obogaćene su dodatnim količinama gvožđa. Apsorpcija gvožđa mnogo je bolja iz kombinacije sa žitaricama. Stoga se dohrana preporučuje hipoalergenom kašicom od pirinča na adaptiranom mleku, čim dete udvostruči težinu na rođenju, a to se obično dešava sredinom petog meseca života. U drugoj polovini prve godine, obično između šestog i devetog meseca, pored kašica od žitarica, detetu treba ponuditi meso i žumance jer su oni jedan od najznačajnijih izvora gvožđa. Obično se daju naizmenično i u kombinaciji s povrćem. Pored gvožđa, ovim namirnicama obezbeđuje se i dovoljna količina drugih, za ubrzani rast, neophodnih materija (proteini, na primer) i energije.
Minerali zlata vredni
BAKAR je takođe značajan za normalnu krvnu sliku (stvaranje crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina) i drugih bioloških funkcija organizma, kao što su sinteza vezivnog tkiva, pigmentacija kože, mineralizacija, posebno osifikacionih jezgara (na primer, kukova) i apsorpcija gvožđa. Pileće meso s kožicom, iznutrice, riba i leguminoze sadrže znatne količine bakra.
JOD ima vrlo značajnu ulogu u normalnom funkcionisanju štitaste žlezde jer je sastavni deo njenih hormona. Nedostatak joda u ishrani bio je nekad uzrok gušavosti i endemskog kretenizma, a oni su se javljali u onim krajevima zemlje koji su bili siromašni jodom. Nakon odluke da se pristupi obaveznom jodiranju kuhinjske soli, nestali su i ovi poremećaji, ali mogućnost deficita joda u organizmu male dece još uvek postoji, s obzirom na preporuke da se iz preventivnih razloga njihova hrana ne dosoljava. Stoga se kao zamena može preporučiti neka druga vrsta hrane obogaćene jodom. Jednostavan način da se ona obezbedi je da se koriste komercijalni preparati instant hrane obogaćene različitim mineralima, uključujući i jod.
CINK u obliku koenzima vrlo je značajan za normalnu funkciju više od 90 enzima među kojima su neki od fundamentalnog značaja. Pored ostalog, cink pomaže umnožavanje ćelija, telesni rast i polni razvoj dece, funkciju čula ukusa i mirisa, a time i apetit, potom imunološke funkcije i odbranu od infekcije, kao i epitelizaciju kože. Budući da je široko rasprostranjen u hrani, njegov nedostatak u organizmu je zanemarljiv i obično se može videti samo u određenim patološkim stanjima.
SELEN je jedan od najznačajnijih oligoelemenata, a učestvuje u antioksidantnom sistemu organizma. On igra vrlo važnu ulogu u očuvanju integriteta skeletnih mišića, srčanog mišića, nervnog sistema i folikula dlake. Slično jodu kod nas, u nekim zemljama (na primer, u Kini) postoji deficit selena u hrani određenih regiona, a kao glavni poremećaj javlja se oštećenje srčanog mišića u endemskom obliku, takozvana Keshanova bolest. Ime je dobila po nazivu regiona u kojem se uglavnom pojavljuje, a u preventivne svrhe deci sa tog područja daje se selen u obliku tableta. Teoretski, nedostatak selena može da se javi i u krajevima u kojima se zemljište više godina ne tretira stajskim đubretom već veštačkim. Neke mineralne vode sadrže male količine selena, ali pošto su prebogate natrijumom, deci se ne preporučuju radi prevencije povišenog krvnog pritiska, a odraslima se savetuje samo u ograničenim količinama.
MOLIBDEN i MANGAN takođe su kofaktori značajnih enzima u metaboličkim reakcijama koje obezbeđuju funkciju mozga i nerava, normalan rast kose i kolorni vid.
HROM je oligoelement potreban za metabolizam glikoze i normalnu funkciju insulina i njegovih receptora. Stoga, on povećava toleranciju prema glikozi, a smanjuje rizik od oštećenja perifernih nerava. U dovoljnim količinama nalazi se u mesu, siru i pivskom kvascu.
Nasleđivanje odeće i predmeta neophodnih za nošenje, negu i brigu o detetu je često među članovima porodice i prijateljima, ali ima stvari koje ne ...
pročitaj jošKada beba pređe na čvrstu hranu, promeniće se učestalost stolice koja će početi da izgleda i miriše kao ona odraslog čoveka. Zatvor se često javlja...
pročitaj jošU današnje vreme svaka četvrta beba ima suvu kožu, zbog čega je podložnija obolevanju od ozbiljnijih kožnih bolesti. Evo šta sve možete da učin...
pročitaj još