Prepoznajte simptome lošeg vida na vreme

Sigurno ste se zapitali zašto bebe više vole jarke boje i kako to da pojedina deca više trepću i namiguju od svojih vršnjaka. Ako grdite svog mališana zbog toga što je nespretan ili sedi suviše blizu televizora dok gleda omiljeni crtani film – obratite pažnju, verovatno su mu potrebne naočare!

Po dolasku na svet, novorođenče ne vidi dobro i prvih nekoliko meseci reaguje samo na predmete jarkih boja, izražene kontraste i objekte koji se kreću. Do trećeg meseca, vid se polako popravlja i beba već može da prati pogledom predmet koji se kreće, a kada se on zaustavi – pogled zadržava na njemu. Jarke boje i pokretni detalji veoma su interesantni detetu i pomažu razvoj njegovog vida. Između trećeg i šestog meseca, beba uči šta je to „daleko“, a šta „blizu“ i u stanju je da prati predmete koji se udaljavaju i približavaju. Sa šest meseci, mališan je već dosta toga naučio, a shvatanje pojmova daljine i dubine još uvek se uče. Kada proslavi svoj prvi rođendan, detence već može da uskladi pokret sa pogledom i voli da se igra bilo čega što uključuje i pokazivanje prstićem, hvatanje ručicama i stavljanje igračaka jedne u drugu… Od druge do pete godine, olovke i bojice postaju najzanimljivije – dete crta, gleda slike i rado crta prema priči koju ste mu ispričali. Crtanje prema slušanju priča sa audio-snimka pomoći će vašem mališanu da što bolje razvije čulo vida, ali i sluha.

Kako uočiti problem sa vidom

Kako beba raste, postepeno se razvija i njeno čulo vida, a jedan petogodišnjak vidi skoro podjednako dobro kao i odrastao čovek. Naravno, to nije slučaj sa svim mališanima. Nekima su potrebne i naočare. Vrlo malu decu (do tri godine starosti) pedijatar će uputiti oftalmologu tek ako se roditelj žali da dete ima problema ili ukoliko jedan od roditelja nosi naočare. U najvećem broju slučajeva, problemi sa vidom otkrivaju se tek na prvom sistematskom pregledu, koji se u našoj zemlji radi dosta kasno – tek oko šeste godine života. Nije realno očekivati da će se vrlo malo dete, koje ne vidi baš najbolje, samo požaliti da ima problem sa vidom. Ono je jednostavno naviklo da gleda na taj način i misli da je to što je slika predmeta, na primer, zamućena, sasvim normalno. Roditelji se uglavnom obraćaju pedijatru kada dete sedi veoma blizu ekrana televizora, kada prinosi igračkice isuviše blizu očima ili je pomalo trapavo, kao i kada primete da mu jedno oko „šeta“. Posebno je važno na vreme se obratiti lekaru ukoliko se oči deteta ne pokreću istovremeno i u istom pravcu. Naime, mozak deteta koje vidi „duplu“ sliku predmeta u stanju je da isključi iz upotrebe oko koje „šeta“, kako bi imao što jasniju sliku i izbegao efekat duplog. Na ovaj način, dešava se da potpuno zdravo oko vremenom „oslabi“.

7 najčešćih simptoma lošeg vida:

Posmatrajući ponašanje mališana vrlo lako možemo otkriti probleme sa vidom, ukoliko postoje…

1. Jedno oko „šeta“ kada se sa mališanom gledate u oči. Lekara treba obavestiti čak i u slučaju vrlo malog skretanja oka u stranu.

2. Namigivanje je simpatično, ali kada dete gleda TV ili neku knjižicu sa jednim okom zatvorenim – to najverovatnije čini zbog toga što vidi mutnu ili duplu sliku.

3. Trljanje, treptanje, stiskanje oka ukazuje na to da dete ima problema da pogledom fokusira sliku.

4. Suzne ili crvene oči mogu biti znak infekcije ili alergije. Ukoliko je dete sklono alergijama, najverovatnije će njima biti podložne i njegove oči. Lekar će prepisati kapljice koje će ublažiti svrab i iritaciju.

5. Boja zenica je neuobičajena, nekako je beličasta. U ovom slučaju obavezno se obratite lekaru jer postoji mogućnost da je reč o ozbiljnijem problemu.

6. Neuobičajeno ponašanje – dete je hiperaktivno ili povučeno i nesigurno u sebe, čini se da sporije uči i da nije motivisano, a može delovati i nespretno. Proverite vid svog mališana jer se može ispostaviti da ne vidi dobro – kada vam slika predmeta ne izgleda jasno i čisto, nije nikakvo čudo što ćete za tu stvar brzo izgubiti interesovanje.

7. Dete se žali da ga boli glavica, što može biti izazvano i lošim vidom – dete se trudi da se usredsredi na nešto, pa od naprezanja može da ga zaboli glava.