DISLALIJA: Šta kada riba postane liba ili jiba?

Deca postepeno usvajaju govor, kao i veštine artikulacije glasova. Na tom putu mogu se javiti određene poteškoće, ali ako se otkriju na vreme, lako ih je otkloniti…

Prema standardima u logopediji, 75 odsto dece uzrasta od godinu do dve ume pravilno da izgovara glasove a, o, e, p i b.

U uzrastu od dve do tri godine fondu pravilno izgovorenih glasova pridružuju se i, u, f, v, t, d, nj, m, k, g, h i j, a u uzrastu između treće i četvrte godine tu su još i glasovi z, c, š, ž, l i lj, dok do polaska u školu, većina dece nauči pravilno da izgovara i “najteže” glasove kao što su č, ć, dž, đ i r.

Međutim, postoji izvestan broj dece kod kojih je ustanovljena dislalija ili poremećaj u izgovaranju pojedinih glasova.

Dislalija je poremećaj u izgovoranju određenih glasova kod osoba s normalnim fiziološkim sluhom, građom govornih organa i inteligencijom, razvijenim rečnikom i odgovarajućim izražavanjem.

Organska dislalija podrazumeva anatomske promene u perifernim govornim organima (nepravilan zagrižaj, visoko tvrdo nepce i slično), dok je funkcionalna povezana sa fizičkim stanjem deteta i socijalnim uslovima u kojima ono živi. Ako mališan često oboleva tokom perioda u kojem je razvoj govora intenzivan, postoji velika verovatnoća da će imati problema sa izgovaranjem određenih glasova.

Brigom o bebinom imunitetu, odnosno pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću, roditelji mogu sprečiti nastanak govornih problema kod deteta. Osim toga, ako ne komuniciraju dovoljno sa detetom, doprineće nastanku poteškoća u njegovom razvoju. Stoga je veoma važno da roditelji mnogo razgovaraju sa svojim bebama, i to od najranijeg uzrasta. Kasnije, kada dete usvoji značenja određenih reči, opisujte mu naglas svoje aktivnosti (nije važno što vas ne razume!), čitajte mu priče primerene njegovom uzrastu, pevajte mu pesmice. Vodite računa o tome da u komunikaciji sa detetom UVEK pravilno izgovarate reči. Ako mu pak budete tepali i imitirali njegov način izgovaranja reči, teško ćete ga naučiti pravilnom izgovoru.

Roditelji ne prenose na svoje potomstvo samo način na koji se glasovi izgovaraju, već i tempo i modulaciju glasa, pa čak i vrstu intonacije. Sve te karakteristike dete usvaja kao jedinu normu – i to uvek treba da imate na umu! Međutim, ako jedan od roditelja ima neku govornu manu, ključnu ulogu u razvoju detetovog govora treba da preuzme osoba bez govorne mane.

Vodite brigu o zubićima!

Razvoj govora, kao što smo naveli, zavisi i od nekih fizičkih karakteristika. Defekti i anomalije u građi zuba i vilice, jezika, nepca i usana (bilo da su posledica povrede ili neke urođene mane), mogu da izazovu pojavu mehaničke dislalije. Primera radi, ako su prednji zubići u gornjoj ili donjoj vilici izrazito izbačeni prema napred, dete će verovatno imati problema sa izgovorom pojedinih glasova.

Problem zagriza često je posledica dugog korišćenja pogrešno odabranih cucli. U svakom slučaju, šta god da je izazvalo anomaliju, potrebno je da se konsultujete sa dečjim ortodontom i stomatologom. Što se ranije uklone uzroci zbog kojih dete ne može pravilno da izgovori neki glas, to će pre da nauči pravilno da izgovara reči.

Anomalija u građi zubića i vilica najčešće ometa pravilan izgovor piskavih (c, z, s) i šuštavih glasova (č, ž, š). Osim toga, može doći i do poremećaja izgovora glasova l i r. Konsultujte se sa logopedom i stomatologom kako bi se ustanovilo da li se uzrok nepravilnom izgovoru krije u građi organa govornog aparata.

Najčešće greške odraslih

Kada odrasli slušaju decu kako govore, obično ih nasmejava njihov pogrešan način izgovaranja pojedinih glasova. Uglavnom je reč o ispuštanju ponekih glasova (pa tako krava postaje kava) ili o zameni (pa tako riba postaje liba ili jiba). Nipošto nemojte podražavati niti imitirati pogrešno izgovaranje samo zbog toga što vama i ostalim članovima porodice to zvuči simpatično. Svaki put kada dete pogreši, ponovite pravilno tu reč za njim vodeći računa da vam izraz lica bude staložen (dakle, ne preozbiljan, jer ćete uplašiti dete, ali ni neozbiljan, jer ćete ga tako podstaći da ponovi grešku).

Stop tepanju!

Kako bi postali bliskiji detetu, većina roditelja (i rođaka) tepaju detetu ne vodeći pritom računa o pravilnom izgovaranju reči. Bez obzira na to koliko vam je simpatičan govor vašeg deteta, nemojte da sledite taj model, već dete nežno upozorite na netačno izgovorene reči. Svoju privrženost detetu možete iskazati i promenom intonacije glasa, produžavanjem ili skraćivanjem dužine izgovorenih glasova, promenom jačine i ritma i – nasmejanim licem!

Autor: Life Content