Šta izaziva poremećaj rasta kod dece

Poznata je izreka da deca rastu kao iz vode i da su, dok trepnemo, oni već veliki. Nažalost, neka deca pate od poremećaja rasta i ukoliko roditelji ne preduzmu određene mere, ostaće niski i nerazvijeni…

Istraživanja pokazuju da naša deca daleko brže napreduju nego što smo mi u njihovim godinama. Danas sedmogodišnjaci izgledaju kao desetogodišnjaci, dok desetogodišnjaci sve više podsećaju na sopstvene roditelje. Ipak, i dalje postoje deca koja se ne razvijaju dovoljno brzo. Ma koliko obraćali pažnju na njihov rast, razvoj i ishranu, jednoga dana shvatite da je vaše dete najsitnije u razredu. S tim se ne smete pomiriti, već morate zatražiti adekvatnu lekarsku pomoć.

Šta ometa rast?

Na ovu pojavu može uticati više faktora. Roditelji niskog rasta retko imaju visoku decu. Neke bebe se usporeno razvijaju u materici, pa to može biti i kasnije uzrok sporijem rastu. Nekada su uzroci urođeni, a nekada se stiču tokom vremena.

Hronične bolesti, kao što su bolesti bubrega, probavnog sistema, srca ili pluća, mogu otežati rast deteta. Ishrana ima svakako veliku ulogu – nedovoljno uzimanje belančevina može biti uzrok zaostajanja u razvoju. P

siholozi tvrde da deca koja žive u sredini koja ih emocionalno ne prihvata, ne luče dovoljnu količinu hormona rasta, što dovodi do zaostajanja u fizičkom razvoju. Ali šta raditi ukoliko su roditelji normalne visine, beba nije pretrpela nikakve traume u materici, ne pati od hroničnih bolesti, niti emotivnog odbacivanja, dobro se hrani, a i dalje ne raste? U tom slučaju, najverovatnije se radi o hormonima.

Uloga hormona

Hormoni igraju veoma važnu ulogu u podsticanju rasta i razvoja dece. Luče ih žlezde s unutrašnjim lučenjem koje kontroliše hipofiza. Hormon rasta se tokom celog života izlučuje u hipofizi i neophodan je za normalan rast dece, a ima važnu ulogu i u regulaciji metabolizma, kako kod dece, tako i kod odraslih.

Stečeni nedostatak hormona rasta može biti uzrokovan tumorom u hipofizi ili u njenoj neposrednoj blizini, ili njegovim lečenjem praćenim operacijom ili zračenjem. Infekcije ili povrede tog područja glave takođe mogu biti uzrok nedostatka hormona rasta, dok kod neke dece sam uzrok ostaje nepoznanica tokom čitavog lečenja.

Kako prepoznati simptome?

Zaostajanje u razvoju kod dece s manjkom hormona rasta uočljiv je već u prvoj godini. Ona obično imaju lutkast izgled lica, udubljen koren nosa, glas im je visok i debeljuškasti su. Kako bi se poremećaj uočio što ranije, neophodni su redovni sistematski pregledi pedijatra u domovima zdravlja.

Visina se prati tako što se bebe mere svaka tri meseca, a predškolska i školska deca jednom ili dva puta godišnje. Pedijatar unosi mere u detetov zdravstveni karton i poredi ih sa standardnom krivuljom rasta, utvrđenom na osnovu statistički obrađenih podataka velikog broja zdrave dece. Svako veće odstupanje od standardizovanih vrednosti, navešće lekara da pristupi podrobnijem praćenju rasta vašeg deteta.

Kako se sprovodi lečenje?

Ako lekar ili roditelj posumnja na usporeni rast, potrebno je izvršiti konkretne pretrage da bi se sumnja otklonila ili pak potvrdila. Nakon što se tačno izmeri visina, izračuna brzina rasta i odredi starost kostiju (na osnovu rendgenskog snimka šake), uzima se uzorak krvi za osnovne laboratorijske pretrage i određivanje nivoa hormona štitnjače. Ukoliko je potrebno, meri se nivo hormona rasta.

Autor: Life Content