Šta da radim? Moja beba ima ravna stopala!

Većina mališana ima ravna stopala, ali samo kod malog broja ova pojava predstavlja posledicu urođenje malformacije. Evo šta svaki roditelj treba da zna…

Nema brige do treće godine

Većina roditelja sumnjičavo gleda u stopala svojih mališana i brinu zbog „patkastog“ hoda misleći da su u pitanju ravna stopala, ali treba da znaju da je to uobičajeno za prve korake. Ne treba preterano da brinete jer je do treće godine sasvim normalno da dete ima spuštena stopala.

Između četvrte i pete godine, unutrašnja strana stopala počinje spontano da se zakrivljuje i taj proces bi trebalo da se završi do šeste godine. Tada stopalo više ne bi trebalo da dodiruje tlo celom dužinom .

Kretanje je veoma važno

Kod tek rođene bebe, ručice i nožice su „čulni“ organi, jer joj ne služe za pokretanje i hvatanje, već za istraživanje okoline. Beba se igra ručicama, trpa ih u usta, a nije redak slučaj i da celo stopalo strpa u usta.

Zato se preporučuje da, kada god je to moguće, bebine ručice i nožice budu slobodne. Koliko god vremenski uslovi dozvoljavaju, bebu treba ostaviti golih nožica. Kada zahladi, dok boravi u toploj prostoriji, dovoljno je da joj navučete par mekanih čarapica ili „zekice“ sa našivenim stopalima.

U periodu kada dete počne da pravi svoje prve korake, važno je da su mu nožice slobodne, jer pravilan razvoj njihove anatomske konstrukcije zavisi od vežbi mišića i zglobova.

Idealno je kada se poklope letnje vreme i vreme prohodavanja, jer tada možete pustiti dete da boso hoda po mekanim podlogama kao što su pesak, trava ili tepih. Hodanje bosim nožicama po ovakvim podlogama podstiče osetljivost nervnih završetaka u tabanima, aktivira razvoj muskulature i sprečava nastanak ravnih tabana. Ako se dete kreće po ravnim i glatkim podlogama (keramičke pločice, parket), dovoljno je da mu obujete mekane čarapice koje na tabanima imaju gumenu zaštitu protiv klizanja, kako bi se zaštitila bebina nežna stopala i sprečile eventualne povrede.

Prve cipelice

Dete koje jednom stane na nožice više niko ne može da zaustavi u procesu savladavanja veštine hodanja. Da bi moglo stabilno da se kreće preko neravnih i hrapavih površina, potrebno je da nosi odgovarajuće cipelice. Takva obuća treba da je načinjena od prirodnih i netoksičnih materijala da bi bebino stopalo moglo da „diše“.

Ako cipelice imaju gumeni đon, on treba da je mekan i savitljiv. To ćete najbolje proveriti na sledeći način: uzmite cipelicu u ruku i savijte joj vrh – mora da se savije bez problema. Stražnji deo cipelice treba da je čvrst i stabilan, tako da podupire taban.

Što se visine tiče, najbolje je kada cipela nije viša od nožnog zgloba, jer u protivnom dete ne može slobodno da pokreće gležanj. Kako biste izabrali odgovarajuću veličinu (broj) obuće, obujte ih detetu, a zatim neka ono stane i ispravi se. Ispred nožnog palca mora da bude slobodnog prostora širine vašeg prsta, tj. palac ne sme da „udara“ u vrh cipelice.

Da li dete treba da nosi ortopedske cipele?

Mnogi roditelji se verovatno sećaju da su nosili ortopedske cipele, prilično krutu i neudobnu obuću sa specijalnim uloškom. Sve do pre 20-30 godina, smatralo se da su ove cipele korisne i da pomažu u formiranju pravilnog stopala i držanja kada dete počne da hoda.

Danas mnogi ortopedi priznaju da je upotreba ovakvih „pomagala“ često bila beskorisna, pa čak i štetna. Upotreba cipelica sa korektivnim uloškom savetuje se samo u slučajevima neke deformacije stopala, prema dijagnozi ortopeda. Pored toga, lekar treba da odredi koji je oblik korekrivnog uloška najprikladniji za stopalo deteta. Međutim, nije dobro prisiljavati dete da nosi ortopedske cipelice pre navršene pete godine, jer to ničemu ne služi i može da ometa razvoj anatomske strukture stopala.

Ako dete ima potpuno spuštena stopala i nakon navršene pete godine, obratite se ortopedu. Lekar će ga pregledati, odrediti stepen ravnih stopala i najprikladniji korektivni tretman.

Igrom protiv ravnih tabana

Nema boljeg načina za sprečavanje pojave ravnih stopala od redovne vežbe. Masaža bebinih stopala je takođe veoma delotvorna, jer se pospešuje osetljivost nervnih završetaka u tabanima, kao i pravilan razvoj mišića.

Ako imate bebu „puzalicu“

Nakon navršenih šest meseci, većina dece pokazuje zainteresovanost za kretanje sa mesta na mesto. Međutim, pošto su još uvek nespremni za hodanje, ne preostaje im ništa drugo nego da se pokreću puzanjem. Ako je to slučaj sa vašim detetom, omogućite mu da se što više kreće i da se oslanja na noge držeći se za čvrsti oslonac.

Kada stane na noge

Čim počne da hoda, dete zapravo vežba i jača svoje mišiće. Nije dobro da se dete stalno nosa u rukama ili da se stavlja u „šetalicu“, jer su tada njegovi mišići pasivni i ne rade ništa. Mnogo bolje rešenje jeste da mu omogućite da boso hoda po travi, pesku ili tepihu.

Za malo veće dete

Kada dostigne određenu spretnost, podstičite dete da stoji na prstima i da trči. Preskakanje konopca, igranje „školice“ ili hodanje po uzanom ivičnjaku, veoma su dobre vežbe za razvijanje muskulature prednjeg dela stopala.

Beskorisne vežbe

Nekada su se za podsticanje razvoja stopala preporučivale vežbe tipa „uhvati maramicu nožnim prstima“, što nema nikakve svrhe, jer sugerišu pogrešne pokrete. Dete stiska nožne prstiće i postavlja ih u položaj koji je suprotan od onog koji mu je potreban za pravilan hod, trčanje i skakanje.

Autor: Life Content