Pravilan raspored obroka u trudnoći

Savremene preporuke za ishranu u trudnoći vrlo su slične savetima za zdravu ishranu uopšte.

Ugljeni hidrati obezbeđuju najveći deo energije. Njihov unos treba da obezbedi od 55 do 65 odsto dnevnog kalorijskog unosa, i trebalo bi da bude iz sledećih namirnica: krompir, žitarice i proizvodi od brašna (žito, ječam, pirinač, kukuruz), mahunarke (pasulj, grašak, boranija), povrće.

Unos slatkiša i takozvanih prostih šećera treba smanjiti na najmanju meru, a prednost dati namirnicama sa visokim sadržajem dijetnih vlakana (žitarice u integralnom obliku, crni hleb, povrće).

Tokom trudnoće belančevine treba da obezbede oko 12 odsto ukupnih energetskih potreba. Kod žena čija je ishrana raznovrsna i mešovita, u toku trudnoće preporučuje se dodatnih 6 g belančevina na dan. Povećanje unosa belančevina je neophodno i kad se radi o hronično pothranjenim osobama i trudnicama u čijoj ishrani nedostaju biološki vredni proteini.

Kad je u pitanju izbor namirnica koje su izvor proteina, trebalo bi, kad god je moguće, birati namirnice koje ne sadrže mnogo masti: posna mesa (teleće, juneće, pileće), ribu, mleko i mlečne proizvode sa nižim sadržajem mlečne masti, belance jajeta, sveže i sušeno mahunasto povrće (pasulj, soja, grašak, sočivo), koštunjave plodove. Sve ove namirnice istovremeno su dobar izvor gvožđa, fosfora, joda, kompleksa vitamina B.

Kod trudnica čija je ishrana vegetarijanska (uključuje mlečne proizvode i jaja) može doći do deficita vitamina B12, vitamina D, kalcijuma i gvožđa, zbog isključivanja namirnica životinjskog porekla. Kod ovih žena može se primeniti veštačka nadoknada multivitaminskim preparatima ili pak povećati unos namirnica biljnog porekla.

Vrlo je važan ravnomeran raspored obroka. Trebalo bi izbegavati duže periode gladovanja tokom dana, a neophodno je dovoljno i redovno doručkovati i konzumirati manje užine! Obavezan je svakodnevni topli obrok s krompirom, povrćem ili salatom i komadom mesa ili ribe. Na ovaj način će skoro sigurno biti zadovoljene dnevne potrebe za hranljivim materijama. Upotrebom jodirane soli može se sprečiti manjak joda. Dovoljan unos joda osiguraće se redovnim unosom morske ribe i mleka.

Poseban dijetetski režim preporučuje se u rizičnim trudnoćama, kad postoje specifična stanja i oboljenja trudnice (adolescentska trudnoća, šećerna bolest, hipertenzija, gojaznost ili pothranjenost). Tada treba intervenisati posebnim, specifičnim režimom ishrane, a najbolje bi bilo obratiti se stručnjaku.

Za vreme trudnoće potrebe u kalorijama i hranljivim materijama jedva da se povećavaju. Od četvrtog meseca trudnoće potrebno je unositi svega 200–300 dodatnih kalorija na dan. Ukupnu količinu unetih namirnica ne treba povećavati, a naročito ne jesti za dvoje.

Prednost valja dati namirnicama siromašnim kalorijama, a bogatim vitaminima i mineralnim matrijama (povrće, voće, krompir, hleb proizveden od celog zrna, posno meso i riba, mlečni proizvodi). Optimalan porast telesne težine trebalo bi se kreće između 11 i 15 kilograma.

Bez obzira na to da li je trudnoća rizična ili ne, da li je trudnica vegeterijanka ili vegan, prvorotka ili višerotka, uvek ima smisla potražiti stručan savet o ishrani. Pravilnim odabirom namirnica obezbeđuje se dobro zdravlje i majke i ploda i sprečavaju disbalansi, zdravstvene poteškoće i problemi koji mogu nastati zbog neadekvatne ishrane.

Autor: Life Content