Sve psihološke nedoumice budućih majki

Saznajte sve o majčinskom instinktu i psihološkim procesima koji se javljaju u glavi svake buduće majke dok nestrpljivo iščekuje dete.

Plašim se da neću voleti svoju bebu jer sada ne osećam ništa prema njoj.

Ne sekirajte se, uskoro će vam se “probuditi” majčinski instikt. Kada prvi put budete ugledali svoju bebicu, nakon porođaja, sigurno ćete se zaljubiti u nju. Ljubav prema detetu nije ista kao ona prema muškarcu – ona je prvo instikt ili kao neka vrsta čula a kasnije ona prelazi u emociju koja raste sve više i više.

To magično čulo, taj majčinski instinkt, poseduju žene i ženke većine životinjskih vrsta. Majčinski instinkt, to “šesto čulo nastaje pojačanim hormonalnim lučenjem tokom trudnoće, porođaja i dojenja. Zahvaljujući tom probuđenom i nasleđenom instinktu, zagarantovana je briga za dete i produžetak vrste. Dakle, sačekajte još malo, ljubav prema bebi će se pojaviti i vi ćete biti sasvim dobra majka.

Kada će mi se stvoriti taj majčinski instinkt, postoji li on, uopšte?

Ponekad mame, čak i one optimistične, sumnjaju u to da li on postoji. Ljubav između majke i deteta ne događa se automatski, a nije ni fiziološka karakteristika poput plavih očiju i crne kose. Majčinski instinkt i sposobnost zadovoljavanja detetovih potreba imaju korene u emotivnosti, u najintimnijim sećanjima majčinog zagrljaja. Čak ni osoba koja je uvek volela decu i brinula se o njima ne zna ništa o majčinskom instinktu sve dok ne postane majka.

U trenutku susreta s vlastitim detetom razotkrivaju se najskrovitiji delovi proživljenog iskustva kćerke, te se ujedinjuju sa trenutnim praktičnim i realnim okolnostima. Između majke i deteta može doći do ljubavi na prvi pogled, ali ne mora. Budite strpljivi i gradite svoj odnos sa bebom i dok je u stomaku.

Ako mi porođaj bude strašno iskustvo, ima li šanse da bebu zamrzim?

Teško. Čim se oporavite potražićete svoje čedo da se upoznate i zbližite. Naravno, postoje slučajevi depresije (baby blues) što je samo postporođajna kriza. U slučajevima izuzetno teškog porođaja, kad „slatkoća“ majčinstva još ne uspeva da zaseni tek proživljenu, bolnu traumu. Kod nekih se žena – ako nisu očekivale carski rez, ali su u poslednjem trenutku podvrgnute tom zahvatu – javlja osećaj poraza i inferiornosti. Ali, u većini slučaja, kada se mama oporavi i kada sa bebom ode kući, ljubav i volja za hranjenjem i negom bebe nadomesti pređašnje osećanje.

Da li ću biti dobra majka?

Često je kod majki prisutan osećaj da nisu dovoljno dobre. Čest je i strah od mogućih loših sugestija i grešaka. Neke žene otvoreno pokazuju i ističu ljubav prema svojoj deci, dok druge ljubomorno čuvaju sopstvene emocije, smatrajući povezanost s detetom toliko posebnom da je treba štititi od tuđih očiju.

Ima žena koje poseduju refleks zaštite prema detetu – ljubomorne su i ne vole da njihovo dete grle rodbina i prijatelji. Istina je da svako doživi majčinstvo na svoj način i to je potpuno normalno. Mama koja je preterano brižna nipošto ne znači da je i stručnija od one rezervisane. Savršena mama, dakle, ne postoji.

Postoji li očinski instinkt?

Još se Čarls Darvin pitao da li kod muškaraca postoji latentni instinkt brige i staranja o svom potomstvu. Stručnjaci smatraju da se ne može govoriti o očinskom instinktu, nego o odanosti i privrženosti koja se razvija tokom kontakata sa detetom. Očinski osećaj je, za razliku od instinktivnog majčinskog, refleksivan i svestan. Iz zajednički provedenih trenutaka, a ne iz instinkta, rađa se očinska ljubav. Očevi ipak deluju instinktivno, ali ne da bi pazili na mališane, već kad preuzimaju odgovornost da socijalno zbrinu i zaštite svoju porodicu.

Strašno se plašim da ću bebu, kad se rodi, iz neke nespretnosti povrediti?

Taj osećaj sasvim je normalan. Nešto tako malo, nesamostalno i nezaštićeno je sada sasvim u vašim u rukama i to je odgovornost koja vas, potajno, malo zastrašuje. Samo sledite uputstva koja ste dobili od babica u porodilištu ili u školici za trudnice o načinu kako se novorođenče drži, previja i kupa i sve će biti u redu. Bebe jako brzo napreduju i očvrsnu, a i vi ćete se navići na novonastalu situaciju.

Da li ću i drugu bebu voleti kao prvu?

Kod druge trudnoće i porođaja ženama je, u proseku, lakše. Većina ih je tada smirenija i sigurnija u sebe, nastoje da se prilagode, pogotovo ako se prvi put nisu osećale doraslima toj situaciji. Manji su problemi s dojenjem, manje je straha i nespokojstva, a i saveti medicinsko-bolničkog osoblja sada se brže i jednostavnije primenjuju.

Međutim, nećete imati vremena da se drugom bebom bavite kao prvom jer sada imate obaveza i prema starijem detetu. Definitivno je da ćete biti opušteniji i brži ali ćete je voleti isto kao i prvu. Pitajte bilo kog roditelja koje dete voli više i dobićete odgovor da je nemoguće tako nešto odrediti.

Izvor: bebac.com, M.G.