Mama četvorogodišnje devojčice, Laura Lifšic, sa svojom ćerkom gradi poseban odnos u koji ne želi da se bilo ko meša.
Foto: Gulliver/Thinkstock
Evo kako je ona odlučila da se obrati svima koji komentarišu njene odluke.
– Iz nekog razloga ljudi veoma vole i uživaju da komentarišu odluke drugih roditelja, posebno kada je reč o spavanju. Kada kažem da moja ćerka povremeno spava sa mnom u krevetu, drugi roditelji, stranci, članovi porodice i prijatelji me pogledaju kao da kršim jednu od 10 Božijih zapovesti. Iako nisam preterano religiozna, prilično sam sigurna da ne postoji zapovest koje kaže „Ne spavaj u istom krevetu u kome spavaju tvoji sinovi i kćeri“. Ali možda sam ja propustila nešto…
Ne razumem u čemu je stvar? Čemu tolika briga oko toga što moja četvorogodišnjakinja spava sa mnom? Hoće li svet stati zbog toga? Ili će ona postati nekakvo čudovište zato što voli noću da se ušuška kod mame?
Da li je nečiji život ugrožen tim izborom?
Zapravo – nije!
Moja ćerka i ja ponekad spavamo zajedno zato što se ona pomalo plaši mraka u njenoj novoj sobi. Moja ćerka i ja ponekada spavamo zajedno zato što se uželimo jedna druge kada je ona kod tate (njen otac i ja smo razvedeni i delimo starateljstvo). Ponekad, kada vidim koliko brzo raste, nedostaje mi to što više nije beba i nedostaju mi oni dani kada je spavala na meni.
Nekada davno ljudi su spavali zajedno kako bi se ugrejali i nikome nije bilo neobično kada vidi dete koje spava sa roditeljima. U ovo savremeno doba, kod novih generacija roditelja, mišljenja su, kao i u vezi sa svim, podeljena: neki su izričito protiv spavanja sa decom, dok drugi u potpunsti to podržavaju. I svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ono što se ja stalno mislim je: zašto je ikoga briga šta rade drugi roditelji?
Ako vi ne želite da spavate u istom krevetu sa svojim detetom- nemojte. Ali pustite mene!
Kliknite za nastavak teksta