Kako izbeći dehidraciju tokom leta i putovanja?

Voda i leto idu zajedno ruku pod ruku. Od okeana do bazena u dvorištu, voda je za mnoge način života tokom vrelih dana. Međutim, mnogi zaboravljaju koliko je važno i piti dovoljnu količinu vode tokom vrelih letnjih dana.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Dehidratacija na putovanju

Zdravstveni stručnjak Džoana Sakimura govori o važnosti hidracije tokom ovih toplih letnjih meseci. Sakimura je magistrirala nutricionizam na Institutu za ljudsku ishranu Univerziteta Kolumbija, a ima i redovnu kolumnu o nutricionizmu u časopisu Everyday Health.

“Kad je napolju vrelo, mi gubimo vodu kroz znoj i to je jedan od načina na koji se naše telo rashlađuje. Morate da nadoknadite taj gubitak ako ste napolju na vrelini”, kaže Sakimura.

Znojenje je deo sistema regulacije tela, ali preterano znojenje bez nadoknađivanja tečnosti može da izazove dehidraciju. Do dehidracije dolazi u dve faze: blagoj i ozbiljnoj. Žeđ i suv jezik su prvi znaci upozorenja. Do glavobolje, vrtoglavice i grčenja mišića dolazi ako se inicijalni znaci zanemare.

U čemu je tajna prevazilaženja dehidracije? U vodi.

Sakimura kaže da je za većinu ljudi voda savršeno sredstvo hidracije.

“Potreba za hidracijom varira od osobe do osobe. Ona se zasniva na stepenu aktivnosti, vremenskim prilikama i telesnoj masi. U proseku može da vam treba 10 šolja dnevno ako dugo sedite, ali možda i mnogo više ako izlazite po vrućini.”
Sakimura kaže da je važno da se hidrirate tokom celog dana, a ne samo dok ste napolju na vrućini.

PROČITAJTE I… Dehidratacija dovodi do prevremenog porođaja

“Vodite računa o tome da počnete dan dobro hidrirani, pijete vodu tokom celog dana a potom popijete čašu vode kad se vratite unutra”, kaže Sakimura.

Elektrolite, posebno natrijum, treba nadoknađivati jednako kao vodu. Sportski napici, za koje se često misli da su idealni za nadoknađivanje elektrolita, nisu jedino rešenje za zadovoljenje potreba za elektrolitima.

“Znoj se uglavnom sastoji od vode, ali sadrži i određene elektrolite, od kojih je glavni natrijum”, objašnjava Sakimura. “Natrijum ne mora da potiče iz sportskih napitaka, već od pereca, krekera ili lepog obroka kada završite sa poslom. Ne morate da se oslanjate na sportske napitke.”

Hrana, kao i voda, ima važnu ulogu u hidraciji. Sakimura kaže da se oko 20 odsto naših dnevnih potreba za tečnošću zadovoljava preko hrane koju jedemo.

“Veliki deo hidracije dolazi iz hrane”, kaže Sakimura. ”Zato je važno imati raznovrsnu ishranu. Zdrava ishrana može da pomogne da zadovoljite potrebe za tečnošću.”

Hrana kao što je lubenica, jagode, zelena salata i jogurt je takođe odlična za hidraciju.

Na kraju, Sakimura kaže da se sve svodi na to šta radimo kad je napolju toplo. Razumevanje funkcije znoja, znaka upozorenja dehidracije i šta raditi kad se ti znaci pojave su najbolji način da leto bude bezbedno i zabavno sve do početka školske godine.

Više saveta potražite u magazinu Mama&beba!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net