Čega se deca najviše plaše u određenom uzrastu

Mališane često plaši nešto što je za odraslu osobu čista besmislica. Ni u kom slučaju ne smete da pokažete detetu da njegove bojazni i strepnje ne shvatate ozbiljno.

Foto: Guliver/Thinkstock

Strahovi koji su svojstveni određenom uzrastu:

Od rođenja do šest meseci mališana može da uplaši jak zvuk i nagli pokret.
Sa sedam meseci dete ispoljava uznemirenost prilikom dugotrajnog odsustva majke.
Posle sedam meseci dete plaše određeni glasni zvuci, skoro svi nepoznati ljudi, oblačenje i svlačenje, promena okoline, visina. Mnogi mališani se plaše tuša ili rupe za odvod vode u kadi.
Sa osam meseci se javlja strah od nepoznatih osoba, naročito žena koje liče na mamu.
Oko druge godine može se javiti strah od životinja, saobraćaja…
Strah dece do tri godine je da će ih roditelji odbaciti, prisutan je strah od nepoznatih vršnjaka, nepoznate sredine, promene načina života. Dečji psiholozi preporučuju da se dete da u jaslice ili pre godinu i po dana ili posle treće godine, budući da je period između druge i treće godine u tom smislu kritičan.
Sa tri godine se javlja strah od kazne. Strah kod mališana tog uzrasta je manje izražen ako otac učestvuje u vaspitavanju i ako se ne guši detetovo ja (dete mora da ima mogućnost da iskaže svoje emocije i strepnje).
Od tri do pet godina deca počinju da se plaše mraka, usamljenosti i zatvorenog prostora. Baš u tom uzrastu roditelji obično zaključuju da dete više nije toliko malo da bi spavalo sa njima, prebacuju ga u drugu sobu i nakon što mu kažu “laku noć” gase svetlo i zatvaraju vrata. To detetu pada teško jer baš u tom uzrastu projektuje dnevne strahove kojih ima dosta: strah od babaroge, imaginarnih čudovišta, duhova ili strašnih zveri koje se kriju pod krevetom ili u ormanu.
Između šeste i sedme godine vrhunac dostiže strah od smrti. Upravo u tom uzrastu kod deteta se formira osećaj za vreme i prostor, pojavljuje se koncepcija života, shvata da niko ne živi večno, da se ljudi rađaju i umiru i to se odnosi i na njegovu porodicu.
Sa sedam i osam godina stari strahovi se ublažavaju, ali se pojavljuju novi. Deca mlađeg školskog uzrasta počinju da se plaše neodobravanja roditelja, boje se da neće ispuniti njihove želje i očekivanja. Rađaju se strahovi vezani za školu: strah da će da zakasne na nastavu ili dobiju lošu ocenu.
Posle osme godine deca se najviše plaše smrti roditelja.