Doručak je najvažniji dnevni obrok, a naročito je značajan za decu u razvoju. On obezbeđuje nutrijente koji im omogućavaju da budu aktivna tokom dana. A dobre nutritivne navike koje se stvore u detinjstvu, ostaju i u odraslom dobu.
Foto: Gulliver/Thinkstock
Telo koristi glukozu, odnosno šećer iz krvi za energiju. Doručak omogućava da se popune moždani nivoi glukoze, što je od posebne važnosti, jer mozak nema sopstvene rezerve glukoze, pa zato njen nivo u krvi mora da bude stalan.
Ako se izostavi doručak, rezerve glikogena u jetri se smanjuju. Posledica toga je vrlo mala količina raspoložive energije. Deca koja preskaču doručak ponekad imaju i slabiju koncentraciju. Često su umorna i letargična. A dešava se i da, ukoliko ne doručkuju, ne nadoknade izgubljene nutrijente kasnijim obrocima.
Istraživanja pokazuju da je opšti nutritivni nivo kvalitetniji kod osoba koje doručkuju, nego kod onih koje izbegavaju doručak.
Pročitajte i… Zdravlje mališana: Namirnice koje su preporučljive za večeru
Ništa bez doručka
Posledice izbegavanja doručka ili neadekvatnog doručka mogu da budu:
– Deca su nervozna, iritabilna, umorna…
– Trećina dece koja ne doručkuje, ne unese potrebnu dnevnu količinu proteina, a
75 odsto njih ne unese preporučenu količinu kalcijuma.
– Manjak kalorija lišava mozak „pogonskog goriva“. Deca ne mogu u punoj meri da se igraju, da učestvuju u socijalnim aktivnostima.
– Loše ishranjeno telo ne može uspešno da se bori protiv bolesti i infekcija.
– Neadekvatna ishrana vodi u gojaznost.
– Oni koji izbegavaju doručak imaju lošije nutritivne navike tokom dana, unose više kalorija, i skloni su konzumiranju grickalica i nezdrave hrane.
Važan kalcijum
U ranom detinjstvu, deca imaju povećane potrebe za kalcijumom iz mlečnih proizvoda, kako bi se potpomogla vrlo intenzivna izgradnja i razvoj koštanog sistema. Od pet grupa hrane, mlečna je ključna za rast deteta. Međutim, veliki broj dece ne uzima najmanje dva serviranja mlečnih proizvoda dnevno. Mališanima od jedne do tri godine je potrebno 500 miligrama kalcijuma dnevno, a u uzrastu od četiri do šest godina – 800 miligrama na dan. Jedno serviranje mlečne grupe se bazira na količini kalcijuma u jednoj šolji mleka.
Integralne žitarice, voće i voćni sok, kao i mlečni proizvodi – čine ukusan i hranljiv obrok. Dobar jutarnji obrok obezbeđuje proteine, ugljene hidrate, malo masti i vitamin C. Kada detetu dajete žitarice, vodite računa da na pakovanju piše da su od celog zrna, da po serviranju imaju dva grama vlakana, ne više od tri grama masti, i ne više od 250 miligrama soli.
Nedostatak vremena je najčešći razlog za propuštanje doručka. Međutim, ima mnogo lakih i brzih načina da se pripremi i pojede doručak.
Ideje za doručak
– tost od integralnog hleba, cerealije, jaja (obezbeđuju energiju koja je potrebna telu ujutru)
– zapečeni sendvič sa sirom
– kajgana sa povrćem i sirom
– tvrdo kuvano jaje i sok
– žitarice sa mlekom i voćka
– tost sa sirom i đus ili voćka
– sendvič, mleko i voćka
– toplo mleko sa žitaricama (zimi)
– ostatak pice ili pite od večere
– većoj deci može da se ponudi neko orašasto voće
– francuski tost
– pogačica sa sirom
– sok i banana, jogurt – bolje išta nego ništa (deca koja uzimaju mleko i mlečne proizvode za doručak imaju adekvatnu nadoknadu kalcijuma).
Korisne preporuke
* Budite uzor svom detetu. Doručkujte. Jedan od najboljih načina da pomognete detetu da izgradi navike je da prikažete svoje dobre navike.
* Za dete uzrasta od dve godine, koje jede za stolom, doručak je iskustvo učenja. Dete u tom periodu ima dobro razvijenu koordinaciju oči – ruka i zainteresovano je za nove ukuse i teksture namirnica. Ipak, budite oprezni sa hranom kojom dete može da se «zadavi». Nastavite sa žitaricama na koje se mališan navikao još u prvoj godini. Odvojte malu količinu od svega što je na stolu, pa servirajte u posebnim tanjirićima. To će da oduševi dvogodišnjaka.
* Najbolji način da se podstakne dečji apetit je porodični doručak (bar neki član porodice). Lakše se jede ako nema navaljivanja.
* Ponudite hranu u kojoj uživa cela porodica – nešto što ne mora da bude tipično za doručak.
* Delimično pripremite hranu prethodne večeri (npr. skuvajte jaja).
* Ranije lezite da biste ranije ustali.
* Ponudite detetu dve mogućnosti, to će mu pomoći da samo kontroliše svoje sklonosti ka hrani.
* Bilo kakav doručak je bolji od toga da se uopšte ne doručkuje. Ali, potrudite se da to ne budu samo krofne ili slatke kifle. Pune su kalorija, šećera i masti, a ne sadrže nutrijente koji su zaista potrebni deci.
* Mnoga deca ne mogu da jedu neposredno nakon buđenja jer se njihov želudac «budi» posle ostalih delova tela. Ustajanje deset minuta ranije će učiniti da se probudi apetit.
Zašto je doručak važan?
– Omogućava snabdevanje tela hranljivim materijama.
– Doprinosi boljoj pažnji.
– Deca koja uzimaju kalcijumom bogatu hranu za doručak – bolje uče!
– Obezbeđuje energiju za jutarnju aktivnu igru.
– Pomaže održavanje telesne mase.
– Smanjuje potrebu za «grickanjem» između obroka, kao i za preteranim unošenjem hrane za ručak.
– Čini da se dete dobro oseća. Deca mogu da imaju jutarnji bol u trbuhu ako izostavljaju doručak, a to je obično bol gladi.
– Utiče na uspostavljanje dobrih nutritivnih navika u ranom detinjstvu, i pomaže deci da kasnije u životu zadrže te dobre navike.
Kako da roditelj pomogne detetu da pravilno započne dan?
Roditelj treba da bude dobar primer. Nemojte misliti kako treba mnogo da objašnjavate detetu šta treba da se jede. Servirajte jednostavnu hranu koja se jednostavno sprema i «lako» jede. Izbegavajte slatku hranu za doručak, slatke žitarice ili krofne.