Šta uzrokuje alergiju na hranu kod male dece?

Od alergija na hranu danas u Evropi pati 4,2 odsto dece i oko 3,2 odsto odraslih osoba, a iako do sada niko nije otkrio šta bi mogao da bude uzrok tome, australijski naučnici su na dobrom putu da to i saznaju…

Foto: Guliver/Thinkstock

Rezultati istraživanja australijskih naučnika koji su pokazali povezanost između alergija na neke vrste hrane i hiperaktivnog imunog sistema kod pojedine dece od rođenja mogli bi da otvore put novim načinima lečenja alergija kod sasvim male dece.

O fenomenu alergija malo se zna i lekari roditeljima dece alergične na, recimo, mleko, jaja, orašasto voće ili na brašno mogu samo reći da te namirnice izbegavaju jer ne postoji nikakav lek kojim bi alergija zauvek i sigurno nestala.

Australijski naučnici nastoje da razjasne šta to zbunjuje metabolizam osoba alergičnih na neke vrste hrane. Smatraju da je reč o hiperaktivnim imunosnim stanicama koje se aktiviraju pri rođenju. Poznato je da nekontrolisana hiperaktivnost imunog sistema znači predispoziciju za nastanak alergija i autoimunih bolesti jer tada organizam reaguje i na sopstvene antigene u krvi, ćelijama i tkivima.

Pročitajte i… Top 5 nezdravih namirnica za bebe

Doktor Zang Len Harison i Piter Viljermin tvrde da je rizik od razvoja alergija na neke vrste hrane veći kod beba koje imaju ćelije monocita koje se aktiviraju pre ili tokom porođaja.

Monociti su velika grupa belih krvnih zrnaca. Pomažu u zaštiti organizma od bolesti i infekcija, odnosno zajedno s granulocitima predstavljaju temelj odbrambenog sistema organizma.

Istraživanje je sprovedeno na 1000 trudnica i njihovih beba, pri čemu se pratio razvoj imunog sistema odojčadi, razvoj disajnog, kardiovaskularnog i nervnog sistema, kao i razvoj alergija. Australijski naučnici upućuju na fenomen povećanja alergija na hranu zabeležen u poslednjih deset godina. U australijskim bolnicama broj alergijskih reakcija na hranu u tom se razdoblju utrostručio, a pre pete godine života alergija se razvije kod svakog desetog deteta.

Pročitajte i… Uvođenje novih namirnica u bebin jelovnik

Naučnici se pitaju da li je ovaj fenomen povezan s genetskim predispozicijama ili se događa u trenutku rođenja deteta, nadajući se da će u sledećoj fazi istraživanja otkriti razloge zbog kojih se kod odojčadi aktiviraju hiperaktivne imunosne ćelije.

Globalno gledajući, njihovo istraživanje pokazuje u kojoj je meri važno s pažnjom pratiti trudnoću i razvoj bebe od samog početka kako bi se otkrio razlog hroničnih upalnih procesa poput autoimunih bolesti ili alergija.

Svetska zdravstvena organizacija alergije svrstava na četvrto mesto hroničnih bolesti u svetu, bez obzira na to da li je reč o respiratornim, kožnim ili alergijama na hranu.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu „Science Translational Medicine“.

Pročitajte i… Ovo su najčešći uzročnici alergija kod dece