Ne govorite vašim devojičicama javno da su lepe

Kada sretnemo sina neke svoje prijateljice, ili rođaka, ili malog komšiju, a baš hoćemo da mu damo kompliment, onda je to uglavnom ono:“Jao, kako porastao! Pa koliko ti je godina, ideš li u školu? Da! Uu, verujem da si vrlo pametan! I treniram karate . Ajooj, super, sigurno si najbolji je l’ da? I vrlo si hrabar je l’ da?

Gulver/Getty

Jeste li se pronašli u ovakvoj situaciji?

A znate što najčešće kažemo devojčicama koje sretnemo? Jaooo, kako si lepa. Mama imate jako lepu devojčicu! Sigurno je najlepša u razredu/vrtiću? Ima nas/vas koji idemo i korak dalje. Sigurno imaš dečka kada si tako lepa …?!

Što time zapravo želimo da kažemo? Da su dečaci pametni, veliki, hrabri, komplimentima ih podstičemo da budu još bolji, pametniji, hrabriji, a devojčice ..? Samo da budu lepe? I eventualno malo pametne jer razgovor uglavnom posle prvih komplimenata, pa komplimenata njenih novih čizmica i jaknice skrećemo u drugom smeru. Nastavljamo razgovor sa mamom, a na rastanku još udelimo jedan veeeliki osmeh njenoj zaista lepoj ćerki.