Priče, pesmice, crtaći: Zbog čega deca vole ponavljanja?

Ponavljanje iste priče, pesmice koju im pričate ili crtaća koji gledaju jedna je od faza u razvoju deteta koja je najizraženija od druge do četvrte godine. Sa dve godine dete intenzivnije razvija svoj govor pa samim tim razvija i veštine kojima sve bolje razume priče, pesmice koje sluša ili crtaće koje gleda.

Ponavljanjem dete proverava i utvrđuje svoje sećanje i razumevanje radnje koje mu se prepričava ili koje gleda. Što bolje razume, više će se interesovati, pažljivo će pratiti detalje priče ili crtaća, pratiće likove u njima, identifikovaće se sa njima (prepoznajući tako sebe i bliske članove svoje porodice).
Identifikacijom sa tim likovima dete upoznaje spoljni svet, uči od likova iz priča šta se dešava u životu, uči različite oblike ponašanja. Kroz likove dete stiče različita iskustva iz kojih, iako predstavljaju fantaziju, dete uči. Priče, pesme, bajke, crtaći, bude u detetu njegovu svesnu i nesvesnu stranu ličnosti. Kod dece stvaraju osećaj sigurnosti, pomažu im da pronađu toplinu, poverenje, ljubav, oslobađaju ih straha.
Maloj deci je neophodno, s obzirom na to da ne znaju da čitaju, da priču zapamte napamet te je to još jedan od razloga potrebe za čestim ponavljanjem. Ponavljanje ima i edukativnu vrednost jer će se sa svakim novim ponavljanjem dete truditi da nauči i upotrebi sve veći broj reči a samim tim i razvijati svoje kognitivne sposobnosti. Takođe, kada mu iznova pročitamo ili ispričamo priču ili dete ponovo odgleda crtać, shvatiće da se u međuvremenu ništa nije promenilo, te ponavljanje i umiruje dete jer ono shvata da se ništa nije promenilo.

Izvor: vrticiportal.com