Saveti za bezbolan polazak u vrtić

Pripremtite svoje dete, ali i sebe, za važan događaj u njegovom životu. Kako da adapticija na vrtić protekne u najboljem redu, govori Jasmina Bouali Stanojković, direktorka PU Dr Simo Milošević.

Foto: Pixabay/Free Images

Ovaj događaj u životu mališana najčešće je prvi izlazak iz porodične sredine. Često je traumatičan, koliko za dete, toliko i za roditelje, jer je ispunjen strahom od odvajanja i naporima deteta da se prilagodi novonastaloj situaciji.

U jaslama i vrtiću mališane očekuju novi socijalni odnosi, proces uspostavljanja kontakata kroz koje moraju da prođu sami, bez pomoći mame i tate. S takvim izazovima suočiće se prvi put u životu, a vi uz pomoć vaspitača morate da pronađete pravi način da sve prođe što bezbolnije.

Kako da sebe i svoje dete na najbolji način pripremite za upis u vrtić, otkriva Jasmina Bouali Stanojković, direktorka PU Dr Simo Milošević.

Porodica
„Uvek kada razgovaram sa roditeljima kažem im da uživotu kroz formalno obrazovanje naučimo šta su minimum, maksimum i optimum, odnosno šta su to želje a šta očekivanja za taj razvojni uzrast, ali da o tom detetu nijedna knjiga ništa nije napisala. Ono je jedinstveno. Da bi tom detetu bilo dobro, važno je prvo naučiti sve o njemu i njegovoj porodici“, tvrdi naša sagovornica na početku razgovora i dodaje: – Iako su vršnjačka grupa i okruženje u kojem dete živi izuzetno važni, ipak ne treba zaboraviti da sve potiče iz porodice. Roditelji su ti koji svojim primerom moraju da vaspitavaju decu i u tome moraju da budu dosledni. Porodica je osnovna ćelija iz koje sve potiče, sve ostalo je nadogradnja.“

Vaspitači – drugi roditelji
Konstanta saradnja roditelja i vaspitača od velike je važnosti prilikom prilagođavanja deteta na vrtić, ali i za njegov boravak u ovoj ustanovi nakon adaptacije. „Ova saradnja prevashodno predstavlja pomoć detetu, kao i mogućnost da se na vreme reaguje kada dođe do eventualnog problema. Takođe obuhvata i unapređenje odnosa roditelja i vaspitača, jer ne mora uvek da dođe do problema da bi počeli da sarađuju. Predškolstvo je jedan veliki orkestar čiji članovi moraju da budu dobro uigrani da bi ceo sistem dobro funkcionisao. Naši vaspitači su zaista mastori svog zanata koji se prilagođavaju svakoj situaciji. Imamo sjajnu saradnju sa specijalnim osnovnim školama Sirogojno i Radivoje Popović. Njihovi timovi sa našim stručnim timovima, uz saglasnost roditelja, ulaze u grupe i intezivno rade tu gde je podrška sa decom potrebna. Najvažnije je da sve što radimo bude za dobrobit deteta i mogućnost njegovog napredovanja. Moram da napomenem da je dragocenost našeg posla što za razliku od naše generacije koja radi neke druge poslove, mi dugo ostajemo mlađi jer upijamo energiju dece sa kojom radimo“, tvrdi Jasmina.

Deca sa posebnim potrebama
Svako od nas kada planira proširenje porodice očekuje sve najbolje, da sve funkcioniše redovnim tokom. Kada se desi problem, onda on u životu majke postaje košmar. „Imala sam prilike da sa puno njih razgovaram i vidim da su sve prošle kroz istu fazu. Žene prvo osuđuju sebe, postavljaju sebi pitanja šta su uradile da se to baš njima desi, kako da saopšte partneru ukoliko već u porodilištu uoče problem… Postoje i razvojne smetnje koje se ne mogu videti na rođenju. Te majke se boje etiketiranja, predrasuda. Tu je najvažnije pokušati sa pronalaženjem najboljih mehanizama da se pomogne porodici. U celoj priči je važno da i porodica ima partnerske odnose sa institucijom sa kojom sarađuje. Ako se na vreme suočimo sa problemom lakše ćemo taj problem i rešiti. Ignorisanje ili nesuočavanje sa problemom ga nikako ne rešava, već samo produbljuje. U radu sa decom je svaki dan novi izazov. Neophodno je brzo promišljanje, donošenje preloga, odluka i na kraju postupanje“, ističe Bouali Stanojković.