Šta je disleksija i kako da je prepoznate?

Disleksiju je važno primetiti što ranije kako bi se počelo sa prevazilaženjem ovog problema. Međutim, mnogi roditelji ne znaju šta ovaj termin znači i na šta treba da obrate pažnju. Ali ne brinite, disleksija nije bolest i postoji rešenje za nju.

Šta je disleksija?

Postoji nekoliko vrsta poteškoća u učenju, a disleksija je jedna od njih. Disleksija podrazumeva probleme sa obradom reči i brojeva, tačnije ovo stanje predstavlja problem kada ljudi imaju problema da nauče da čitaju iako su dovoljno pametni i žele da nauče.

Većina dece uči da čita tako što nauče kako glasovi čine reči (fonemska svest), a zatim povezuju te glasove sa slovima azbuke (fonika). Potom nauče da spoje te zvukove u reči da bi na kraju mogli da automatski prepoznaju reči koje su videli mnogo puta ranije. Deca sa disleksijom imaju problem sa fonemskom svesti i fonikom. Dakle u njihovom slučaju, čitanje ne postaje automatsko i to ga čini usporenim.

Šta uzrokuje disleksiju?

Disleksija nije bolest, već stanje sa kojim se neko rodi i nije tako retka pojava. Dakle, ljudi sa disleksijom nisu glupi ili lenji, šta više, većina ima prosečnu ili natprosečnu inteligenciju i veoma naporno rade na prevazilaženju ovog problema.  Do disleksije dolazi zbog razlike u načinu na koji mozak obrađuje informacije. Dakle, ljudi koji imaju disleksiju aktiviraju određeni deo mozga koji ne koriste ljudi koji nemaju disleksiju. Takođe, mozak osoba sa disleksijom ne radi efikasno tokom čitanja. Zbog toga je čitanje veoma naporan i spor proces za njih.

Koji su znaci disleksije?

Kod dece predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, neki znaci dislekcije mogu uključivati probleme sa:

• učenjem govora
• izgovaranjem dužih reči
• rimovanjem
• učenjem redosleda azbuke, dana u nedelji, boja, oblika i brojeva
• učenjem imena, slova i glasova
• učenjem čitanja i pisanja njegovog ili njenog imena
• učenjem da identifikuje slogove  i glasove govora u rečima
• izgovaranjem jednostavnih reči
• čitanjem i pravopisom reči sa tačnim redosledom slova („mit“ umesto „tim“)
• rukopisom i finomotoričkom koordinacijom

Starija deca, tinejdžeri i odrasli mogu imati iste znake disleksije, s tim da će oni verovatno i:

• čitati i spelovati daleko ispod nivoa osnovnog razreda
• izbegavati čitanje i pisanje
• polako raditi na čitanju i pisanju zadataka i testova
• borit se sa učenjem stranog jezika

Kako se dijagnostikuje disleksija?

Disleksija se uglavnom otkrije tokom osnovne škole, ali nekada se disleksija ne primećuje dok se od deteta ne zahteva da čita i razume duži i složeniji tekst. Disleksija se dijagnostikuje kroz sveobuhvatnu evaluaciju od strane psihologa.  Ukoliko odlažete pomoć deci sa disleksijom, to može da stvori još veći problem, a i da utiče na njihovo samopouzdanje.

Kako se izboriti sa disleksijom?

Većina dece sa disleksijom je u stanju da nauči da čita i razvije strategije koje im omogućavaju da prate redovnu nastavu.  Obično do ovih strategija dođu korz rad sa stručnjacima koji im pomognu da savladaju prepreke. Međutim, disleksija često zna da utiče na detetovo samopouzdanje. To što im je teško da uče, takođe može da izazove nezainteresovanost za školu. Podržite vaše dete tako što ćete ga ohrabrivati i vežbati sa njim čitanje kod kuće. Takođe, pokušajte da poradite na samopouzdanju vašeg deteta kroz druge aktivnosti kao što su sport ili hobiji.

Ukoliko sumnjate da vaše dete ima disleksiju, obratite se psihologu. I nemojte da brinete. Uz dobru volju i trud, vaše dete će prevazići ovaj problem. Postoji veliki broj primera gde su ljudi sa disleksijom postali cenjeni lekari, advokati ili naučnici.