Šta dečiji crtež govori o detetu

Svaki dečiji psiholog želi da vidi dečiji crtaž jer on mnogo govori o detetu. Crtež otkriva dečiji karakter, njegove emocije, crtežom mališan poručuje kako doživljava socijalni i društveni status u okruženju u kojem se nalazi. Pri tom, psiholozi ne gledaju samo boje koje je dete upotrebilo nego i figure, oblike, njihove dimenzije, raspored, položaj na crtežu.

foto: resources.nhommua.com

Dečiji crtež nije puko šaranje po papiru, nego je to ogledalo dečije duše. Mališani nesvesno svoje impresije i ekspresije prenose na papir koristeći različite oblike, veličine i boje. Svaki dečiji potez na papiru ima svoje značenje. Psiholozima dečiji crteži kazuju ono što neće čuti ni od roditelja ni od deteta te je crtež veoma čest put do pravilne dijagnoze i terapije.

Tako su devojčice sklonije da koriste više boja od dečaka, sklonije su kombinovanju boja što ukazuje na pojačanu i smeliju kreativnost.

Ali, ni to ne mora uvek da bude tako. Deca koja smelije koriste boje otkrivaju svoju spontanost, sklonost ka zabavi, iskrenu osećajnost, dok deca kontrolisanog ponašanja radije upotrebljavaju hladne boje i u pitanju su racionalni, povučeni, često agresivni i osvetoljubivi mališani.

Ako važe dete pretrano koristi crvenu boju, znajte da je zbog nečeg uznemireno, nešto ga muči i to je način da iskaže svoju emociju. Crvena boja je signal i roditeljima i psihologu da je tom detetu što pre potrebna pomoć.

Žutu boju najviše koriste mališani koji su veseli, srećni, zadovoljni, veoma im se ugađa u porodici, pravilno se razvijaju i zdravo odrastaju. Žuta boja simbolizuje radost i sreću.

Zelena boja je znak nedostatka iskrenosti, pre svega emocionalne. Dete koje sve farba u zeleno, ima problem da pokaže emociju i da prihvati onu koja mu se pruža.

Crna boja simbolizuje nedostatak emocija, tačnije, ova deca koja sve boje u crno jedina emocija koju iskazuje je strah. On je istovremeno kočničar drugim emocijama te je i ovom detetu neophodna pomoć.

Plava boja označava potrebu za poslušnošću, potrebu za uvažavanjem sredine (a dete zapravo ne prihvata takvu sredinu). Takva deca su obično usamljena, mirna, povučena a u stvari vole društvo i druženje.

Ako su vaši kriterijumi veoma visoki kada je higijena u pitanju, na crtežu vašeg deteta dominiraće braon boja.

Kada na dečijem crtažu vidite jednog roditelja da je nacrtan veći od drugog to znači da „veliki“ roditelj dominira u porodici.

Ako je jedan roditelj nacrtan na samoj ivici papira, pri tom je veoma malen, to znači da dete pati jer mu se „mali“ roditelj ili ne posvećuje dovoljno ili ne živi sa njim.

Ako su roditeljske ruke veoma dugačke, raširene sa raširenim prstima (koliko god vam to smešno izgledalo) budite srećni jer vas dete doživljava kao nekog ko sve stiže da uradi, za sve ima vremena i veoma ste darežljivi u dečijim očima.

Što se tiče linija i figura, kroz njih se može otkriti pravac i stepen samokontrole, stepen dominacije razuma i način kako dete sudi o realnosti. To znači da tanke, iskidane i usamljene figure otkrivaju krute i neprilagođene mališane. Zaobljene linije otkrivaju nežnu i skromnu prirodu. Agresivna deca će se gotovo uvek iskazivati izduženim linijama.

Obratite pažnju kako dete koristi prostor na papiru. Verovali ili ne, karakter deteta možete da uočite na njegovom crtežu, tačnije prostoru koji koristi za crtanje. Crtež koji prelazi ivice papira, znak je bezobzirnosti prema željama, zabranama i ova deca su nezrela i usamljena, dok srazmerno korišćenje prostora otkriva sređen, uravnotežen i privlačan karakter.