Mudri saveti za laku noć!

Uporedo s brzim razvojem bebe, menjaju se i njene navike spavanja. Evo nekoliko dragocenih preporuka koje će pomoći da vaš mališan spokojno sanja i budi se.

Foto: Pixabay/Free Images

To što ste postali roditelj – ne znači da ste izgubili pravo na san! Inspirisani težnjama svih roditelja na ovom svetu da brzo uspavaju svoje bebe i omoguće im da prespavaju noć, britanski istraživači su ovoj temi dali naučnu težinu. U laboratorijskim uslovima, eksperti su okupili nekolicinu roditelja i njihovih beba, što im je omogućilo da prate šta se tačno dešava dok mali anđeli spavaju. Ovaj stručni uvid u dinamiku svih faza dečjeg sna mogao bi vas rešiti neprospavanih noći – još koliko večeras!

Beba i spavanje

NOVOROĐENČE: ŠTA KAŽE NAUKA: Tokom trudnoće, beba kroz placentu od majke dobija odgovarajuće doze hormona kortizola (po danu) i melatonina (noću). To znači da beba često spava onda kad usni i njena majka. Ipak, kod novorođenčeta ovaj sistem snabdevanja hormonima još uvek nije razvijen, zbog čega ono ne može da razlikuje noć od dana. Stoga, mališan spava prema svojim ciklusima sna, koji su dugi oko sat vremena. Za razliku od odrasle osobe, novorođenče prvo ulazi u aktivnu, iliti REM, fazu sna. Trzanje tela, grimase na licu i reagovanje i na najmanji podražaj (lako se budi) glavni su pokazatelji ove faze, u kojoj bebin mozak prerađuje informacije što je registrovao u budnom stanju. Takođe, u ovom periodu neuroni formiraju nove veze.

PRIMENITE SAZNANJA: Istraživanja pokazuju da fizička blizina majke pospešuje mirniji san kod novorođenčadi, zbog čega u prvim nedeljama života treba da spavate blizu svoje bebe. Ako ste još uvek u porodilištu, tražite da vam donesu bebu u krevetiću koji može da se stavi blizu vaše postelje, ili, ukoliko je moguće, da se za nju prikači. Roditelji uglavnom spavaju kao na iglama, pa čim čuju da im se detence meškolji i kenjka, već su na nogama – uzimaju ga u naručje i odmah mu daju da jede. Nema potrebe za ovakvim reakcijama. Sačekajte nekoliko trenutaka, moguće je da će se umiriti i zaspati blaženim snom.

PROČITAJTE I… „Ratni plan“ za spavanje: Metoda koja uspeva

OD 3. DO 6. MESECA ŠTA KAŽE NAUKA: Tipično je uverenje da će beba od 12. nedelje života početi da spava bez prekida cele noći. Međutim, zbog ove pretpostavke mnogi roditelji preživljavaju nepotreban stres, jer se situacija u kojoj su se našli ne poklapa s njihovim očekivanjima. U ovom uzrastu, zapravo započinju fiziološke promene koje će na kraju ustaliti dinamiku bebinog sna i omogućiti joj znatno duže periode spavanja. Prva promena koja se u
ovo vreme javlja jeste uspostavljanje ritma lučenja hormona (kortizola i melatonina) koji upravljaju periodima budnosti i sna, a potom sledi i izmena telesne temperature. Naime, kod odraslih osoba bazalna temperatura opada tokom sna, a kod bebe će se postepno aktivirati ovaj mehanizam. To znači da će mališan u ovoj životnoj fazi početi da razvija ritam spavanja, baš kao i odrasli ljudi.

PRIMENITE SAZNANJA: U sobi u kojoj beba spava tokom noći ne treba da koristite jako osvetljenje (lampa), jer bebama ova navika šalje zbunjujući signal – da je dan, dok povišen nivo melatonina ukazuje na noć. Vrlo je važno da noću ne palite svetlo čim beba zaplače, ne pričate previše i ne presvlačite je ukoliko baš ne morate – da je ne biste dodatno razbudili. Male bebe zahtevaju prigušeno svetlo, a ni starijima osvetljenje nije neophodno.

OD 6. DO 12. MESECA ŠTA KAŽE NAUKA: U ovoj životnoj fazi počećete da primećujete da se dinamika spavanja ustaljuje. Umesto buđenja nakon svakog (ili svakog drugog) ciklusa sna, beba će produžavati periode spavanja, sve dok
ne postigne pet sati kontinuiranog sna, što se zvanično definiše kao ”prespavana noć”. Dakle, sve dok vaša beba ne dostigne ovu fazu, sasvim je normalno da ne prespava noć u kontinuitetu. Kad započne proces konsolidacije sna, aktiviraće se geni koji kontrolišu cirkadijanske ritmove (bebin 24-satni unutrašnji časovnik), zbog čega će beba biti aktivnija danju, a sve ređe će biti ”noćna ptica”.

PROČITAJTE I… Na osnovu godina izračunajte kada dete mora na spavanje

PRIMENITE SAZNANJA: Kada se beba probudi, nemojte je odmah uzimati u naručje. Dajte joj vremena da se sama smiri i spoji dva ciklusa sna. Ostavite je da kmeči dva minuta (prethodno se uverite da ne plače iz nekog drugog razloga), a zatim priđite krevecu, pomazite je, umirite nežnim glasom i vratite se u krevet. No, ako ni to ne deluje, onda popustite – uzmite dete u naručje, mazite ga i ljuljuškajte. Već od naredne noći beba će sama za toliko produžiti vreme spavanja. Iako vam iskorenjivanje ove navike izgleda kao nemoguća misija, najčešće je potrebno samo nekoliko dana upornosti u sprovođenju odgovarajućih mera da bi se trud isplatio.

OD 12. DO 24. MESECA ŠTA KAŽE NAUKA: Tokom bebinog rasta i razvoja povećava se i broj faktora iz okruženja koji utiču na san. Mnoge stvari, poput boravka u obdaništu, hiperaktivnost zbog konzumiranja previše slatkiša, strah zbog odvajanja, izbijanje zubića ili odvikavanje od pelena mogu da naruše uspostavljenu dinamiku sna. Generalno, deca ovog uzrasta spavaju kraće. U prvoj godini života beba spava od 14 do 15 sati dnevno, što se smanjuje na 11 sati između druge i pete godine života.

PRIMENITE SAZNANJA: Dozvolite mališanu da sam uspostavi ritam dnevnog spavanja. Pratite znake pospanosti u određno doba dana i budite odlučni da ga baš
tada uspavate. Postarajte se da vaš mališan bude dovoljno fizički aktivan tokom dana, što će uključiti i dosta hodanja. Ako se ubrajate u grupu roditelja koji
svojim mališanima za poslepodnevnu užinu daju slatkiše kako biste omogućili instant priliv energije i njen posledičan nagli pad i pospanost u večernjim satima – na pogrešnom ste putu! To nije zdrava navika! Detetu ne nudite slatke obroke nekoliko sati pre odlaska na noćno spavanje. Ne narušavajte interni časovnik vašeg mališana negativnim podražajima, kao što je gledanje TV-a neposredno pre odlaska na spavanje.

Više saveta potražite u magazinu Mama&beba 

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net