Veliki događaji u životu svakog deteta

Preseljenje, razvod, dolazak na svet novog člana porodice, smrt bliske osobe… događaji su koji su stresni za svakoga. Zamislite kako onda na te iste događaje reaguje dete koje je dovoljno veliko da primeti da se nešto čudno događa, ali je nedovoljno zrelo da shvati i zbog čega. Daćemo vam nekoliko korisnih saveta i ideja kako da prođete kroz teške periode života, a da pri tom vaše dete što manje pati.

PRVA NOĆ U TUĐOJ KUĆI

Iako je vaše dete verovatno već prespavalo u drugoj kući kad ste bili u poseti rodbini ili na odmoru, ali to nije isto kao kada ga ostavite samog da prespava kod, primera radi, vaših roditelja.

Ako dete želi da ostane kod bake (ili, ako vi čeznete da se dobro odmorite bar jedan dan i noć!) nije loša ideja da to iskoristite kao mali ispit (i podstrek) za njegovu samostalnost. Inače, što duže budete odlagali ovakav korak, mališanu će biti sve teže da se odvoji od vas.

• Pripremite ga pričom o tome da će prespavati u drugoj kući, kao i o tome šta će tamo raditi. Kada ga odvedete, pozdravite se uz osmeh i ponašajte se opušteno. Nemojte da govorite stvari poput: „Nije to ništa strašno. Prespavaćeš kod bake samo jednom“, jer ćete samo naglasiti važnost onoga što predstoji i povećati njegovu nervozu.
• Izaberite osobu koju vaše dete dobro poznaje i u čijem društvu uživa. Takođe, dozvolite mu da ponese omiljene igračke i knjige.
• Jedna noć u tuđoj kući sasvim je dovoljna za prvi „solo“ izlet. Ukoliko sve dobro prođe, možete postepeno produžavati boravak.
• Pridržavanje uobičajenog rituala odlaska na spavanje stvoriće utisak da se sve odvija kao kod kuće. Međutim, ako je dete uznemireno, neće ništa poremetiti ako baka, bar prve noći, ostane sa njim dok ne zaspi. Mnogo je važnije da ono oseti sigurnost i da uživa, nego da mu se nameće stroga disciplina.

RAZVOD ILI RAZDVAJANJE

Dolazak prve bebe u kuću za većinu parova predstavlja i pravi ispit za kvalitet njihovog braka i međusobne tolerancije. Iako je ovo prirodna uloga, roditeljstvo neminovno uzrokuje promene u odnosu partnera koje ponekada mogu da dovedu i do razvoda. Većina parova uspeva da prebrodi probleme, ali u slučaju nepremostivih razlika i nesuglasica, koje neminovno vode ka raspadu braka, učinite sve da biste dete zaštitili od stresa.

• Psiholozi kažu da je najvažnija stvar da uverite dete da nije njegova krivica to što tata i mama više nisu zajedno. Takođe, treba da ga podstičete da ispoljava svoja osećanja, uključujući strah i revolt.
• Izbegavajte svađe sa partnerom u prisustvu deteta. Trudite se da budete fer i da ne krivite supruga za sve. Bez obzira na to koliko se loše odnosio prema vama, on je ipak otac vašeg deteta. Taj odnos je najvažniji (pokušajte da kontrolišete ogorčenje i povređenost!) i neophodno je da se održava i razvija u budućnosti.
• Normalno je da će dete preživeti traumu zbog razvoda roditelja, ali je za njega mnogo bolje da živi sa dvoje srećno razvedenih roditelja koja žive odvojeno, nego sa dva nesrećna roditelja koja žive zajedno.

PROMENA MESTA STANOVANJA

Ukoliko je stan/kuća u kojem živite jedini dom za koji vaše dete zna, onda će preseljenje za njega biti prilično traumatično iskustvo. Još teže biće ako ono podrazumeva i promenu obdaništa, navikavanje na novo igralište ispred zgrade i nove drugare.

• Unapred pripremite dete za veliki događaj tako što ćete ga odvesti nekoliko puta u novi stan objašnjavajući mu da će tu biti njegova nova kuća. Prošetajte novim krajem, obiđite dečija igrališta, park, popijte sokić u nekom lokalnom kafiću.
• Prvo opremite njegovu sobu i dozvolite mu da učestvuje u dekoraciji – na primer, neka izabere stonu lampu, prekrivač za krevet ili podnu prostirku.

POLAZAK U VRTIĆ

Pre ili kasnije, svako dete mora da se upozna sa „školskim“ režimom. Za neke on počinje tek u četvrtoj-petoj godini života, ali većina dece (oko 90%) polazi u obdaniše u uzrastu od dve-tri godine. Ukoliko se vaš mališan nikada ranije nije odvajao od vas, celodnevni boravak u obdaništu u potpuno nepoznatom okruženju može da mu bude stresno iskustvo. Zato je potrebno da ga blagovremeno pripremite za veliki događaj.

• Kada donesete odluku o polasku deteta u obdanište, počnite da mu pričate o tome (ali ne previše i prečesto). Takođe, nekoliko puta zajedno posetite obdanište i provedite u njemu sat ili dva (naravno, o tome se prethodno dogovorite sa vaspitačicama).
• Kada osvane veliki dan, „stavite“ osmeh na lice i budite čvrsti. Deca su pravi mali emotivni „sunđeri“, te će odmah upiti vašu nervozu, strah ili tugu. Budite veseli, poljubite dete na rastanku i ne zadržavajte se predugo u obdaništu.
• Verovatno će zaplakati kada mu se izgubite iz vida, ali to ne znači da će ceo dan provesti u suzama. Nemojte da se ustručavate da pozovete obdanište već pola sata nakon što ste ostavili dete. To je prirodna reakcija svakog roditelja i vaspitačica će to razumeti.

SMRT BLISKE OSOBE

Mališani mlađi od pet godina teško mogu da shvate pojam smrti – da jedna osoba više ne postoji. Ipak, najbolje je da budete iskreni sa detetom i kažete mu šta se desilo, kao i da podelite tugu sa njim. Kućni ljubimci su, verovatno, najbolja „nastavna sredstva“ u savladavanju lekcije o smrti.

Psiholozi kažu da se deca najčešće prvi put susreću sa iskustvom nepovratnog gubitka posle smrti kućnog ljubimca. Zato nije loša ideja da namerno kupite neku životinjicu kratkog životnog veka, kao što je hrčak, koja će pomoći vašem detetu da nauči da voli, neguje, tuguje i prihvati činjenicu da je smrt neizbežan deo života.

• Kada ugine kućni ljubimac, „sahranite“ ga u dvorištu kuće ili u blizini zgrade u kojoj živite. Ova „ceremonija“ pomoći će detetu da shvati i prihvati ono što se desilo.
• Razumljivo, smrt člana porodice mnogo je veći gubitak i dete će ga mnogo teže podneti. Ukoliko se radi o osobi iz užeg kruga porodice, vaša tuga uticaće i na dete. Najvažnije je da budete iskreni da ne koristite eufemizme poput „baka/deka spava” ili „baka je gore na nebu i čuvaju je anđeli“. Umesto toga, koristite reč „smrt“ i objasnite detetu jednostavnim rečima da kada neko umre zači da se nikada više neće vratiti.
• Nemojte držati u sebi tugu i bol. Ispoljavanje emocija i razgovor o bolu koji osećate zbog gubitka bliske osobe pomoći će mališanu da prihvati situaciju. Ali, njemu su istovremeno potrebni sigurnost, pažnja i ustaljeni ritam života.

DOLAZAK NOVOG ČLANA U PORODICU

Tipična razlika između braće i sestara je dve ili tri godine, zbog čega je privikavanje na „pridošlicu“ u porodici iskustvo koje doživi većina mališana. Možda će vaše starije dete od prvog dana rado prihvatiti ulogu „velike seke ili bate“, ali većina mališana, ipak, oseća različit stepen ljubomore, anksioznosti i otpora uz (nadajmo se!) dosta ljubavi, uzbuđenja i ponosa.

• Važno je da pokažete starijem detetu da vam je stalo do njegovih osećanja. Podstaknite ga da vam ispriča šta oseća i šta ga brine, jer ćete tako sprečiti nešto destruktivniji način ispoljavanja emocija (na primer, udaranje mlađeg bate ili seke).
• Održavajte režim života na koji je stariji mališan već navikao i izdvojte „posebno“ vreme u kojem ćete se posvetiti samo njemu. Uključite „veliku seku“ (ili batu!) u brigu o bebi i zadužite je da vam, na primer, uvek dodaje pelene, flašicu ili da „čuva“ bebu. Ipak, nemojte previše da očekujete od nje – ona će još dugo želeti da takođe bude vaša „beba“.

Tekst: Life Content