9 najčešćih roditeljskih grešaka prilikom lečenja deteta

Skoro da nema roditelja koji se bar jednom nije našao u situaciji da mu se dete iznenada razboli, te da mora sam da ga leči. Međutim, u tim slučajevima često se i pogreši. Evo i u čemu…

1. Samoinicijativno davanje antibiotika

Veoma često roditelji samoinicijativno daju detetu antibiotski sirup objašnjavajući to rečima: „Prošli put mu je taj antibiotik pomogao“ ili „Starijem/mlađem detetu bilo je bolje od ovog antibiotika, pa sam ga zato dao i drugom detetu.“

Antibiotike treba da propisuje isključivo lekar, i to ukoliko dokazano leči bakterijsku infekciju! Takođe, neretko se i lekari nađu u sitaciji da leče dete koje danima ima proliv, iscrpljeno je i dehidrirano, a kome roditelji umesto elektrolitnih rastvora (orosal, nelit) i lekova za normalizaciju crevne flore (liobif, linex ili flonivin BS) bez ikakvog razloga i lekarske konsultacije daju antibiotik.

Proliv može biti izazvan virusom na koji nijedan postojeći antibiotik ne deluje. Antibiotik će dodatno uništiti i „dobre“ bakterije, čime će pogoršati već narušenu situaciju u crevima.

2. Nepotrebno korišćenje lekova

Često se dešava da uplašeni roditelji, kada detetu curi nos ili mu je čelo malo vruće, odmah daju lek za obaranje temperature. Ovi lekovi, bilo da su na bazi paracetamola (febricet, miralgin, eferalgan, paracet sirup) ili ibuprofena (brufen sirup), ne daju se sve dok temperatura ne bude viša od 38 stepeni. (Ovo ne važi za decu koja su imala febrilnu konvulziju – fras, jer se u tom slučaju striktno moraju poštovati uputstva lekara.)

Treba znati da su odbrambene snage organizma „najaktivnije“ kada je telesna temperatura između 37 i 38 stepeni. Tada se organizam najefikasnije bori protiv uzročnika infekcije.

3. Loše doziranje leka

Lek se dozira prema telesnoj težini deteta. Doza leka za snižavanje temperature kod dvogodišnjeg deteta neće biti efikasna i za četvorogodišnjaka. Ili obrnuto: doza za starije dete biće toksična za mlađe. Stoga, uvek treba pročitati uputstvo o leku kako bi roditelj bio siguran da ga pravilno dozira.

4. Nepravilna priprema medikamenata

Postoje lekovi koji se daju deci, a koji se pre upotrebe moraju pripremiti, tj. rastvoriti. Ukoliko to ne uradi farmaceut u apoteci, roditelj mora pažljivo da pročita uputstvo i da se strogo pridržava naznačenog načina za rastvaranje leka.

Na kutiji, kao i u uputstvu, piše kako se lek čuva i dokle se (vremenski) u rastvorenom obliku može koristiti. Ukoliko na kutiji leka piše da se sadržaj bočice pre upotrebe mora promućkati – to treba i učiniti, da bi se aktivna supstanca leka ravnomerno rasporedila. U suprotnom, prve 2/3 uzetog leka sadržaće manju koncentraciju aktivne supstance pa će efekat izostati, dok će u poslednjoj trećini leka koncentracija aktivne supstance biti prevelika, te će se ispoljiti njegova neželjena dejstva.

5. Davanje zabranjenih lekova

Lekovi koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu (aspirin, midol, andol i sl.) NE SMEJU da se daju deci mlađoj od 16 godina, zbog rizika od pojave Rejovog sindroma (retke, ali ozbiljne bolesti koja je praćena oštećenjem jetre i mozga, a može imati i fatalan završetak). Dakle, ni za snižavanje temperature ni za ublažavanje bola NIKADA detetu nećemo dati lek koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu!

6. Lekovi protiv proliva

Dečji lekari veoma retko propisuju lekove koji direktno zaustavljaju proliv (loperamid kapi, na primer). Čestim stolicama iz creva se eliminišu toksini (otrovi koji su produkt raspadanja patogenih bakterija), pa ako bismo dali detetu ovakav lek i usporili pražnjenje creva, toksini bi se zadržavali u njima i produžili bolest i tegobe.

Umesto toga, roditelj treba polako da nadoknađuje detetu tečnost i soli (elektrolite) koje je izgubilo, kako bi se sprečila dehidratacija malog bolesnika. U tu svrhu najbolje će poslužiti orosal ili nelit koji se pripremaju po uputstvu i polako, na kašicicu, daju detetu.

U prvih 12 sati od pojave proliva ne treba detetu davati hranu, već samo pomenuti elektrolitni rastvor, a kasnije se može dati dijetalna hrana (bareni krompir, pirinač na vodi, pečena jabuka bez ljuske), sve dok se stolica ne normalizuje.

7. Davanje antitusika i dekongestiva

Lekovi koji zaustavljaju kašalj (sinekod, folkodin) ne daju se deci. Kašalj je odbrambeni refleks i njega na ovaj način ne treba blokirati. Mora se lečiti uzrok kašlja, a ne kašalj kao simptom.

Kapi za nos koje izazivaju dekongestiju sluznice nosa (smanjuju otok) ne treba davati deci pre spavanja jer mogu da prouzrokuju uznemirenost i otežaju spavanje. Pred spavanje je bolje ukapati detetu u nozdrve po dve kapi fiziološkog rastvora. Generalno, kapi za nos deci ne bi trebalo ukapavati duže od četiri dana (zbog mogućnosti trajnog oštećenja sluznice nosa – atrofije).

8. Loše čuvanje lekova

Povremeno treba napraviti red u kućnoj apoteci, tj. proveriti da li se u kutiji nalazi odgovarajući lek ili je greškom došlo do zamene, te se antibiotski sirup našao u kutiji od leka koji širi bronhije ili obara temperaturu. Treba proveriti i da li je lekovima prošao rok upotrebe, jer kada se dete razboli, zabrinuti i užurbani roditelj često ne obrati pažnju na ove stvari.

Naravno, kućna apoteka mora biti potpuno van domašaja dece pošto dete ne razlikuje bombonu od tablete, a posledice mogu biti nesagledive.

9. Neodlaženje lekaru

Ukoliko posle tri dana terapije, koju je roditelj sam sproveo, kod deteta nema poboljšanja (iako se novi simptomi bolesti ne pojavljuju, već postoje oni s početka bolesti), dete mora pregledati pedijatar. Ne treba odugovlačiti sa posetom lekaru i očekivati poboljšanje, jer neke bolesti imaju sporiji tok i razvoj, te se ne sme propustiti dragoceno vreme za njihovo otkrivanje i započinjanje odgovarajuće terapije.

Ako se rapidno pogoršava stanje malog bolesnika i pojavljuju novi simptomi bolesti, dete odmah treba odvesti pedijatru koji će odlučiti o tome kako nastaviti lečenje.

Autor: Life Content