Borelioza: Šest činjenica o lajmskoj bolesti i krpeljima

Usled bujanja vegetacije tokom lepog vremena raste opasnost od krpelja. Najviše ih ima od aprila do oktobra, pa je tada potrebno posebno voditi računa o deci koja se igraju u travi…

Statistika kaže da se od 1990. godine do danas broj slučajeva zaraženih lajmskom bolešću (koju prenose zaraženi krpelji) – utrostručio. To je bila loša vest, a dobra je ta da ipak postoje načini da svoje dete zaštitite od ujeda ovih napasnika. Evo šest veoma važnih stvari koje bi trebalo da znate.

1. KRPELJI MOGU IZAZVATI VELIKE PROBLEME

Lajmska bolest se dobija od krpelja koji su se hranili krvlju jelena zaraženih bakterijom koja izaziva ovo oboljenje. Iako su jeleni najčešći „domaćini“ krpeljima, nije retko da se zaraze i krvlju poljskog miša, na primer.

Krpelji veoma lako mogu promaći našem oku – kao larve nisu veći od zrna maka, a kada porastu, mogu dostići veličinu manjeg zrna pasulja. Oni ne skaču (iako ćete na mnogim mestima pročitati da mogu skakati), žive u žbunovima i visokoj travi, a zakačiće se za sve što se očeše o njih. Čim se zakače za kožu, počinju da kopaju kanal, uvlače glavu kroz njega i hrane se krvlju svog „domaćina“.

Ukoliko je krpelj zaražen bakterijom lajmske bolesti, preneće je i onom na koga se zakačio. Iako veliki procenat krpelja nije zaražen, vi to ne možete znati, pa je zato potrebno preduzeti sve mere zaštite. Mala deca naročito su ugrožena grupacija jer ona često bosonoga gacaju po travi.

2. I VAŠ TRAVNJAK MOŽE BITI RASADNIK KRPELJA

Nikada ne možete biti sigurni koja životinja će doneti krpelje u vaše dvorište (o livadama, parkovima i šumama i da ne govorimo!). U našim gradovima ima dosta pasa i mačaka lutalica koji, tumarajući po prirodi, mogu zaraditi krpelje i doneti ih na vaš travnjak. Zato je potrebno redovno kositi i grabuljati travu, jer takvo mesto krpeljima ne odgovara.

3. NE DOZVOLITE DA SE PRIKAČI

Kada idete u prirodu, obucite dete u odeću svetle boje jer se na svetloj podlozi krpelj lakše primeti (on je tamnobraon boje). Takođe, neka dete nosi čarapice i pantalonice dugačkih nogavica. Ako je jako toplo, neka čarapice budu duže (bar do kolena) i trudite se da mališan ne gaca po visokoj travi. Naravno, nijedna od ovih mera nije stopostotno sigurna, ali ipak smanjuje mogućnost da se krpelj zakači za kožu deteta.

4. REDOVNO PREGLEDAJTE DETE I KUĆNOG LJUBIMCA

Dok traje sezona krpelja, svaki put kada se vratite iz parka ili mesta obraslog travom, detaljno pregledajte dete i kućnog ljubimca (ukoliko ga imate). Ako primetite crnu tačku na mestu gde dete nema mladež, posumnjajte na krpelja. Naročito pregledajte topla i vlažna mesta na detetovom telu, kao što su: pazušne jame, predeo iza kolena, prepone…

Nemojte paničiti ako pronađete krpelja, jer nakon što se zakači, potrebno je čak 36–48 sati da se bakterija lajmske bolesti prenese u krvotok (ukoliko je krpelj zaražen). Zato, ako svakog dana detaljno pregledate dete i na vreme pronađete krpelja – sprečićete bolest.

5. LAJMSKA BOLEST SE TEŠKO PREPOZNAJE

Ukoliko krpelj, i pored svih preduzetih mera, ipak uspe da „ispusti“ bakteriju u krvotok svog domaćina, biće potrebno nedelju-dve dana da se ispolje prvi simptomi. Ponekad se desi da se pojavi karakteristični osip na koži, ali to nije pravilo. Kod skoro 20 odsto zaraženih osoba ne pojavljuje se nikakav osip, ali se javljuju ostali simptomi: glavobolja, natečenost zglobova, groznica sa povišenom temperaturom, bolovi u mišićima i opšta malaksalost. Ovi simptomi liče na virusnu infekciju, ali, za razliku od nje – ne prolaze. Zato, ako se vašem detetu „zakačio“ krpelj, pa je sada dobilo opisane simptome, odmah se obratite lekaru!

Jedini način da se otkrije da li je dete obolelo od lajmske bolesti jeste laboratorijska analiza krvi kojom se utvrđuje da li je telo razvilo antitela na bolest. Međutim, antitela se razvijaju tek 3-4 nedelje nakon ujeda krpelja, pa analiza nije uvek pouzdana. Iz tog razloga, ako lekar posumnja na lajmsku bolest, on će odmah detetu prepisati odgovarajuće lekove.

6. ANTIBIOTICI NAJBOLJE DELUJU

U borbi protiv ove opasne bolesti pedijatri najčešće prepisuju tronedeljno lečenje antibioticima. U nekim slučajevima lečenje može trajati i duže, ali je najčešće uspešno (antibiotici dobijaju „rat“ sa bakterijama lajmske bolesti).

Kada se bolest jednom izleči, to nikako ne znači da više ne treba voditi računa o krpeljima – jer dete ponovo može da se zarazi.

Autor: Life Content