Prednosti i mane krajnika: Kada ih treba odstraniti?

Problem s krajnicima jedan je od najčešćih razloga poseta dečjem otorinolaringologu. krajnici su limfno tkivo smešteno u srednjem spratu ždrela, neravne površine, gde se lako nakupljaju ostaci hrane, odnosno bakterije, što pogoduje razvoju infekcije. Predtsvljamo vam nekoliko korisnih saveta kako da se izborite sa ovim problemom…

Šta su krajnici?
Krajnici su limfni čvorovi koji učestvuju u odbrambenom mehanizmu organizma kao filteri koji zadržavaju bakterije i druge mikroorganizme, čime se sprečava infekcija. Zašto ih onda vaditi? Naime, bolesni krajnici mogu biti uzrok mnogih zdravstvenih problema te izvor stalnih infekcija.

Uzročnici upale
Uzročnici upale KrajniKa jesu bakterije i virusi. Ovo oboljenje u oko 30% slučajeva izazivaju bakterije streptokoke, a češće virusi prehlade i gripa. Virusne infekcije su mnogo blaže od bakterijskih zaraza. Mališani često imaju problema s krajnicima,
naročito ako idu u jaslice ili vrtić, jer se infekcija najčešće prenosi kapljičnim putem, kijanjem i kašljanjem. Čak i vrlo mala deca, koja još ne idu u kolektiv, mogu ”zaraditi” upalu krajnika od starijeg brata ili sestre.

Simptomi

U slučaju virusne infeKcije sluzokoža ždrela je blago crvena, dete ima kijavicu, kašlje i promuklo je. Temperatura
je blago povišena. Bakterijsku upalu lekar će prepoznati po belim ljuspicama ili žućkastobelim naslagama na krajnicima.
Limfni čvorovi grla su otečeni, a telesna temperatura dostiže 38,5 stepeni. Mališan nema kijavicu, ne kašlje i nije promukao. I limfne žlezde na vratu mogu biti uvećane.

Problemi i posledice
Tegobe Koje se javljaju kod dece s obolelim Krajnicima:
– česte upale krajnika, ponekad u vidu gnojne angine,
– česte upale ušiju (koje se manifestuju
– otežano disanje na nos,
– hrkanje pri spavanju,
– slabo napredovanje deteta,
– slabiji apetit, loš san.

Prevencija
Temeljno pranje ruku još uvek je najbolji način sprečavanja svih vrsta infekcija. Zbog toga je važno pokazati mališanima kako se to radi, obavezno koristeći sapun. ako je moguće, brišite ruke peškirom za jednokratnu upotrebu ili papirnim ubrusom. U javnim ustanovama poželjno je slavinu zatvarati koristeći se ubrusom. Pored toga, naučite decu da pokrivaju usta kad kašlju ili kijaju. ako mališan ima tonzilitis, vodite računa o tome da niko drugi ne koristi njegovu čašu i pribor za jelo. Perite ih temeljno u vrućoj vodi, sredstvom za pranje posuđa. Ukoliko se ne leče, ovi problemi utiču na psihofizički razvoj deteta, ometaju njegovo uobičajeno napredovanje i razvijanje. Zbog toga je vrlo važno da se, čim primetite ove simptome, obratite otorinolaringologu, koji će pratiti detetovo zdravstveno stanje i doneti odluku o terapiji. Krajnike ne treba vaditi po svaku cenu, jer oni imaju svoju zaštitnu funkciju u organizmu, ali ih ni ostavljati ukoliko prave bilo kakve smetnje.

Operacija
Kada se dijagnostiKuje hronično zapaljenje KrajniKa i proceni da je operacija neophodna, roditelji se obično pitaju kada treba obaviti tu intervenciju, u kom uzrastu, i da li postoji neko godišnje doba koje je izrazito povoljno ili pak
nepovoljno za taj zahvat. Dete se operiše bilo kada, bitno je samo da nije u nekoj akutnoj infekciji. Što je mališan stariji, to je lakše pristupiti operaciji. Krajnici se najčešće operišu posle treće godine, kada dete ima više od 15 kg. Veoma retko se donosi odluka da se deca operišu van ovih starosnih kriterijuma, sem u slučajevima da je mališan vitalno ugrožen. Treći krajnik može se operisati posle navršene prve godine, ali je i za ovu intervenciju najbolji period oko treće godine. Ova operacija se radi u opštoj klasičnoj endotrahealnoj anesteziji, koja vrlo kratko traje i ne ostavlja nikakve posledice. Mogući rizici u slučaju ove intervencije jesu krvarenje (koje može biti opasno ako nije uočeno), infekcije i povreda mekog nepca. Operacijom krajnika rešavaju se mnogi problemi koje dete ima s grlom, nosem i ušima. Ne mogu se rešiti apsolutno sve boljke, ali je sigurno da će infekcije biti daleko ređe. Treba, takođe, imati na umu da se odstranjivanjem krajnika gubi jedan od instrumenata odbrane organizma.
Ishrana posle operacije

Sve vreme oporavKa dete je na posebnom režimu ishrane, koji podrazumeva mlaku ili hladnu hranu. U samom početku postoperativnog toka, hrana treba da bude tečna ili kašasta (da ne povredi ranu), a zatim se postepeno prelazi na normalnu ishranu. Za vreme oporavka hrana i piće ne smeju biti izrazito topli, kiseli, ljuti i slani. Preporučuje se konzumiranje ne preterano hladnog sladoleda. Dve nedelje nakon operacije biće dobrih i loših dana. U prvih sedam dana oporavka preporučuje se da se dete kloni većeg društva i bolesnih osoba, pošto je u ovom periodu pacijent veoma podložan infekcijama.

Autor: Mama&Beba
Foto: Thinkstock