VIRUS H1N1: Kako zaštititi dete?

Svinjski grip ponovo je aktuelan i sve žešće napada. Imajući u vidu da su najugroženiji trudnice, bebe i mala deca, evo najvažnijih činjenica o ovoj bolesti, ali i merama zaštite protiv opasnog virusa

Novi H1N1 virus gripa (često nazivan “svinjski” ili “meksički”) kod ljudi je otkriven pre godinu i po dana, a prenosi se sa čoveka na čoveka, baš kao i obični, sezonski grip. Međutim, ova bolest može izazvati teške komplikacije pa je veoma važno na vreme se informisati o njenom toku i eventualnim posledicama, i na vreme preduzeti sve moguće mere zaštite. Prikupili smo pitanja sa foruma majki i zamolili doktorku Sanju Ilić da odgovori na njih.

1. Šta je to pandemija gripa?
Virusi gripa skloni su stalnim promenama. Kada se ovaj mikroorganizam bitno izmeni, svi ljudi postaju osetljivi pošto ranije stvorena otpornost više nikoga ne štiti od bolesti. Tada se može pojaviti epidemija koja se brzo širi i napada veliki broj ljudi širom sveta, a u tom slučaju reč je o pandemiji.

2. Kako se pripremiti za pandemiju?
– Ako ste hronični bolesnik, osigurajte dovoljnu količinu lekova koje redovno koristite, i to bar za mesec dana. Na taj način izbeći ćete odlazak u ambulantu i mogući kontakt s obolelima od gripa.
– Ukoliko vam je potreban lekarski savet, pametnije je nazvati ambulantu telefonom nego otići kod doktora.
– Nabavite lekove za sniženje temperature.
– Ne uzimajte antibiotike bez preporuke lekara jer oni ne deluju na virus gripa i koriste se samo za lečenje bakterijskih komplikacija.
– Ako imate malo dete, nabavite preparate za rehidrataciju (orosal i sl.).

3. Koji su simptomi svinjskog gripa?
– Povišena telesna temperatura (iznad 38 stepeni).
– Jaka glavobolja.
– Opšta slabost i umor.
– Bolovi u mišićima.
– Kašalj.
– Grlobolja.
– Curenje iz nosa.
– Bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje i dijareja.

4. Kako zaštititi bebu od ovog virusa?
Da bi zaštitili bebu od bolesti, roditelji treba redovno da sprovode osnovne higijenske mere: pranje ruku sapunom i vodom ili korišćenje dezinfekcionog sredstva za ruke na bazi alkohola, naročito pre hranjenja deteta.
U mališanovoj blizini nipošto se ne sme kašljati i kijati, već to treba činiti u kupatilu ili na terasi. Ukoliko je moguće, bebu treba da neguju samo zdrave osobe. Ako ste bolesni, a brigu o bebi ne možete da poverite nekom drugom, nosite masku za lice, a prilikom kijanja i kašljanja, obavezno pokrijte nos i usta papirnom maramicom koju ćete ODMAH nakon upotrebe BACITI u kantu za otpatke. Sve prostorije u stanu moraju biti dobro provetrene.

5. Da li majčino mleko štiti bebu od novog virusa gripa?
Dokazano je da majčino mleko štiti bebino zdravlje. Mališani koji ne sisaju češće su podložni oboljenjima sličnim gripu, a ukoliko i obole, klinička slika bolesti kod njih je ozbiljnija nego kod dojenih beba. Ako, pak, majka oboli od gripa, poželjno je da se redovno izmlaza i da neko od zdravih ukućana hrani bebu njenim mlekom – iz flašice.

6. A šta ako se beba ipak razboli?
Jedna od najboljih stvari koju možete učiniti za svoju bolesnu bebu jeste da nastavite da je dojite. Međutim, ako je detence toliko bolesno da ne može da sisa, ponudite mu svoje mleko iz flašice. O svim ostalim merama lečenja posavetujte se sa pedijatrom.

7. Kada se očekuje glavni talas gripa?
Masovnije obolevanje od gripa epidemilozi očekuju po povratku đaka sa raspusta, a “vrh” epidemije predstoji nam u februaru i martu.

8. Kako zaštititi dete koje ide u vrtić?
– Stalno ga podsećajte na to da redovno pere ruke. To je najvažnija i najjeftinija mera zaštite od većine zaraznih bolesti.
– Tokom sezone gripa, zabranite svom mališanu da deli čašu, pribor za jelo, hranu ili nešto drugo što je bilo kontaktu sa ustima drugog deteta.
– Igračke su takođe veliki izvor zaraze, naročito ako ih koristi mnogo dece. Ne bi bilo loše da proverite kako se održava higijena igračaka u vrtiću.
– Redovno provetravajte stan i održavajte higijenu u prostoru u kome živite.
– Zdrava i izbalansirana ishrana, boravak na svežem vazduhu i mnogo sna, garancija su dobrog imuniteta. Roditelji ponekad preteruju u forsiranju zdrave ishrane, istovremeno zaboravljajući da su san i fizička aktivnost jednako važni za zdravlje.