Zagonetka zvana HEMANGIOM

Hemangiom predstavlja čestu, dobroćudnu promenu kod beba. Iako ponekad deluje zastrašujuće, trebalo bi znati da je reč o promeni koja tokom vremena nestaje sama od sebe

Lekari sa Instituta za majku i dete pomogli su nam da vam objasnimo šta je hemangiom, kako nastaje i koje su metode njegovog lečenja.

Šta je hemangiom?
Hemangiom je dobroćudna promena koja može da se opiše kao promena u krvnim sudovima novorođenčadi. Najčešći su takozvani jagodasti hemangiomi koji se u proseku javljuju kod svakog desetog deteta. Ova promena nastaje sama od sebe, razvija se određeno vreme, a nakon toga i nestaje sama od sebe. Hemangiomi se ne povlače u toku prve godine života kao što je to slučaj sa crvenkastim mrljama na potiljku, čelu, korenu nosa i očnim kapcima, čestim kod dece i beba na rođenju. Veoma je važno da roditelji znaju da hemangiomi u 90% slučajeva nestaju sami od sebe. Međutim, postoje i oni koji moraju da se leče jer ugrožavaju vitalne funkcije organizma (npr. disanje, ishranu, vid), budući da se nalaze u ustima, grkljanu ili na kapcima. Sam uzrok njihovog nastanka nije poznat, ali mehanizam njihovog razvoja jeste. Nastaju kada krvni sudovi, i nakon faze trudnoće kada se formiraju, nastave da se razvijaju.

Osnovne zablude u vezi sa ovom promenom
Roditelji deteta sa hemangiomom skloni su da naprave grešku, te sebe proglase odgovornim zbog promene koja se pojavila kod njihove bebe. Česti su slučajevi kada su ubeđeni da je hemangiom nastao kao posledica povrede za vreme trudnoće ili tokom samog porođaja (npr. da su babica ili lekar uštinuli dete). Veoma je važno da roditelji znaju da ni najteži porođaj ne može da bude razlog njegovog nastanka. Sujeverni ljudi veruju da je za nastanak hemangioma „kriva“ majka. Navodno, majka je tokom trudnoće poželela neku voćku, jagode, višnje, maline i u tom trenutku je dodirnula stomak. Ovo praznoverje bilo je veoma rasprostranjeno pošto se kroz istoriju hemangiom nazivao „majčin mladež“ (Nevus maternus). Verovanja poput ovoga postoje u celom svetu i baš zato je veoma bitno da roditelji shvate da nemaju nikakve veze sa nastankom ove vrste promena!

Vreme nastanka, razvoj i izlečenje hemangioma
Klasični hemangiomi pojavljuju se u drugoj ili trećoj nedelji života novorođenčeta. U početku je on u vidu crvene tačke ili blede mrlje koja potom počinje da se uvećava, buja i postaje crvenija, pogotovo u slučaju površinskih hemangioma. Tokom prve godine života oni se uvećavaju, a nakon tog perioda rast prestaje i započinje faza povlačenja. Procentualno, 30% hemangioma prolazi do treće, 50% do pete, a 70% do sedme godine života. Kod neke dece proces je brži, a kod neke sporiji.
Hemangiomi koji se jave na samom rođenju, a koji su ipak ređi, povlače se brže nego oni koji se pojave kasnije.

Povrede i ranice
U nekim slučajevima hemangiom, usled nezgodne lokalizacije, može da dovede do stvaranja ranice. U tom slučaju roditelji bi trebalo da dođu u ambulantu kako bi im se objasnilo o čemu je zapravo reč i šta treba činiti. Ako je hemangiom lokalizovan na licu ili u predelu usne duplje, gornje i donje usne, važno je napomenuti da je on dobroćudna promena, ali da, zbog mesta na kojem se nalazi, njegovim povređivanjem ili iritiranjem hranom, može da dođe do krvarenja koje nije obilno, ali može da uplaši roditelje. U tom slučaju, kao i ako se javi u genitalno-perinealnoj regiji, najvažnija je higijena – hemangiom se svakih 10-15 minuta mora čistiti i ispirati fiziološkim rastvorom.

Terapija
Trudimo se da pri tretiranju hemangioma agresivnost svedemo na najmanju moguću meru – da što manje koristimo nož, osim u slučajevima kada je to zaista neophodno (najčešće su to estetske korekcije deformiteta ili u slučaju vitalne ugroženosti kada ne može da se čeka dve-tri nedelje da hemangiom prođe sam od sebe, već morate odmah da reagujete). Na institutu se hemangiom leči metodama koje se koriste svuda u svetu – praćenjem, bez preduzimanja drastičnih mera, ili primenom kortikosteroida: ubrizgavanjem u sam hemangiom ili davanjem peroralno (na usta), ili intravenski… Na nekim pacijenata primenjivali smo i terapiju kortikosteroidima u obliku masti. Sve to zavisi od lokacije i veličine hemangioma. U slučaju da kortikosteroidi ne deluju, primenjuje se interferon, lek koji se koristi kao drugi red terapije prilikom lečenja hemangioma.
Ukoliko roditelj tvrdi da dete ima određene smetnje, ne može da se uklopi u kolektiv, ima problema sa učenjem i ponašanjem u školi, donosimo odluku da je takav hemangiom bolje operisati. Svakom detetu pristupamo na poseban način i u slučaju da procenimo da dete zaista pati zbog prisustva hemangioma, odlučujemo se za operaciju.

Da li hemangiom, kada se povuče, za sobom ostavlja ožiljak…
Veoma često, u slučaju da je hemangiom veoma velik ili je peteljkast, promena na koži ostane, a to je veoma neprijatno ukoliko se on nalazi na licu ili na nekom isturenom delu tela. Promena na koži u tom slučaju podrazumeva to da koža ostaje bleđa, mekša u odnosu na zdravu kožu, da visi i da je na mestu na kojem se nalazio hemangiom rastegnuta i mnogo manje kvalitetna u odnosu na zdravu. Veoma često to zahteva hiruršku intervenciju, to jest estetsku operaciju. Nekada i na mestu ranice ostaje ožiljak koji se može odstraniti. Međutim, pacijenti su najčešće u pubertetskom uzrastu, pa uglavnom nema problema.