ekcem, atopijski dermatitis
21.03.2022 Zdravlje deteta

Atopijski dermatitis: kako izlečiti ekcem?

Atopijski dermatitis, poznatiji kao ekcem, najučestalije je kožno oboljenje među decom. Ovo stanje čini da dečija koža postane upaljena, crvena, naduvena, a svrab koji je se pritom javlja izuzetno je neprijatan.

Ekcem se najčešće razvija kod dece pre pretog rođendana, neretko već u prvoj godini života. Uporni oblici atopijskog dermatitisa traju do puberteta, a u oko 10 odsto slučajeva ovo oboljenje prati osobu i u odraslim godinama. Njegovi simptomi mogu da jenjavaju ili se pak pojačavaju, u zavisnosti od sezone ili stanja imuniteta deteta.

Nažalost, ovo oboljenje je hronično i za njega nema leka. Sve što možete da učinite jeste da poštujete savete pedijatara i izmenite životnike navike, a posebno one koji se odnose na brigu o koži deteta. Na ovaj način ublažićete tegobe koje ekcem izaziva.

Zašto se javlja ekcem?

Kod zdrave osobe, koža se konstantno hidrira i to je čini otpornom na alergene i izazivače infekcija, sa kojima se svakodnevno susrećemo. Kod određenog broja deca, usled genetske varijacije čiji je uzrok nepoznat, koža jednostavno izgubi ovu sposobnost. Ona ne stvara neophodnu vlagu i postaje neotporna na spoljašnje uticaje. Ekcem ne mora uvek biti izazvan genetskom promenom, on može biti i posledica alergije na hranu.

Ipak, s obzirom na to da je za najveći broj slučajeva zaslužna malena izmena na genima, najveći rizik od atopijskog dermatitisa nose upravo ona deca čiji su se roditelji i bliski rođaci borili sa istim problemom. Smatra se da su mu podložna i deca u čijoj su porodici česte alergije ili astma. (Saznajte i: Napast zvana EKCEM)

Da bi se postavila dijagnoza ekcema, nisu potrebni posebni dijagnostički testovi, dovoljno je da pedijatar pregleda kožu deteta i dobije valjanu porodičnu amamnezu od roditelja. Ukoliko se sumnja da su promene na koži izvane nekom alergijom, moguće je da će doktor uputiti vaše dete i na alergotest.

Simptomi atopijskog dermatitisa

Simptomi koje ekcem izaziva variraju od deteta do deteta:

  • suva koža

  • svrab koji se pojačava noću

  • crvene ili braonkaste mrlje po telu. One su uglavnom koncentrisane na rukama, stopalima, vratu, prevojima laktova i kolena. Kod novorođenčadi ekcem može da izbije i na licu i koži glave

  • zadebljala, ispucala koža

  • naduvena koža ili izbočine na koži koje flisuju ukoliko se raščešu

Moguće komplikacije

Osim što je tegobno, ekcem je stanje koje utiče i na druge aspekte zdravlja deteta. Ukoliko vaš mališan ima atopijski dermatitis, trebalo bi da obratite pažnju na sledeće:

Rizik od astme je povećan kod ove dece. Istraživanja američke klinike Mejo pokazala su da polovina dece koja imaju ekcem do 13. godine razviju i simptome astme.

Neurodermatitis je stanje koje odlikuje izuzetno intenzivan svrab. Ovo više nije dermatološko, već neurološko, oboljenje. Osećaj svraba ne može da se umanji češanjem, već se kod dece sa neurodermatitisom usled češanja javljaju i infekcije i tragovi na koži.

Ukoliko roditelji ne uspeju da iskontrolišu cikluse češanja i spreče dete da stvori naviku da dodatno iritira već dovoljno oštećenu i osetljivu kožu, moguće su infekcije kože. Ranice i ogrebotine na koži koje se stvaraju češanjem omogućavaju virusima i bakterijama da razviju infekcije.

Deca koja imaju izražene simptome ekcema često imaju problema i s nesanicom, što utiče na njihov metabolizam i urušava imunitet.

Vreme ja za lekara?

Atopijski dermatitis je tegobno i hronično stanje, ali najčešće ne zahteva da alarmirate svog pedijatra. Ipak, postoje situacije koje odstupaju od ovog pravikla:

  • kada tegobe utiču na spavanje ili dnevne aktivnosti mališana

  • ako se na detetovoj koži pojave crvene pruge, gnoj ili žute kraste

  • ukoliko simptomi opstaju i pored lekova

  • ako dete dobije temperaturu, jer to može biti prvi znak infekcije kože.

Ublažite simptome

Ekcemi se, u težim slučajevima, leče kortikosteroidima i posebnim, vlažnim oblozima. Ipak, ovakva terapija usmerena je samo ka suzbijanju jako izraženih simptoma, ona ne dovodi do potpunog izlečenja. Zato je za decu koja imaju atopijski dermatitis izuzetno važno da usvoje preventivne navike.

Jedna od najvažnijih jeste da koža bude stalno hidrirana. Izuzetno je bitno da koristite adekvatne kreme, ulja ili losione specijalno dizajnirane za atopičnu kožu i da ih nanosite svakodnevno.

Moraćete da otkrijete šta su „okidači” koji kod vašeg deteta podstiču simptome. Njih potražite među sredstvima za higijenu i negu (sapun, šampon, kupka), deterdžentima i omekšivačima za veš. Takođe, simptome mogu da pojačaju i znojenje, stres, gojaznost, kao i prašina i polen.

Vodite dnevnik ishrane svog mališana, kako biste istražili da li pojedine namirnice utiču na stanje njegove kože. Posebno obratite pažnju na mleko, jaja, soju, žitarice.

Čak i ako dete voli da se brčka, vodite računa da njegovo kupanje ne traje predugo. Ograničite vreme pod tušem ili u kadici na 10 do 15 minuta i nikada nemojte koristiti jako toplu ili vrelu vodu. Kada brišete dete nakon kupanja, nemojte to činiti grubim peškirom ili snažnim, energičnim pokretima. Umotajte dete u mek, pamučni peškir i tapkajte kožu dok je ne posušite. Odmah posle brisanja nanesite mu na kožu i hidrantno sredstvo.

Pobedite svrab

Ukoliko svrab utiče na raspoloženje i aktivnosti deteta, najpre pokušajte s dodatnim hidriranjem kože: nanosite izabrano sredstvo najmanje dva puta dnevno. Jedno mazanje možete ubaciti pre uobičajene šetnje, odlaska u vrtić ili boravka napolju (pre nego što će koža biti izložena štetnim uticajima), a drugo ostavite za period posle kupanja. Tako ćete pomoći detetu da lakše zaspi.

Razgovarajte sa pedijatrom o uvođenju kortikosteroida. Ove kremice trenutno umanjuju svrab i uglavnom se nanose dva puta dnevno, nakon hidriranja kože. One su odlična ispomoć, ali se ne mogu koristiti tokom dužeg perioda, zato ih treba čuvati za situacije u kojima tegobe eskaliraju. Isti efekat mogu imati i lekovi za alergiju, antihistaminici, ali ih takođe treba primenjivati samo uz dozvolu lekara.

Koliko god to zvučalo nemoguće, pobrinite se da se dete ne češe. Noću možete koristiti posebne pamučne rukavice, a danu kontrolišite ovu naviku mališana koliko god ste u mogućnosti. Možete koristiti zavoje kojim ćete zaštititi određeni deo tela iliti posebno zahvaćeni deo kože. Pomoći će i da redovno skraćujete detetu nokte.

Zimi, kad koristite grejanje koje isušuje vazduh, ubacite ovlaživače vazduha u prostorije u kojima dete boravi. Ponekad je dovoljno i da na grejno telo stavite posudu sa vodom.

Pažljivo birajte garderobu za svog mališana: ona mora biti od prirodnih materijala, ali obratite pažnju i na teksturu. Važno je da garderoba ne iritira kožu. Povedite računa i o spoljnoj temperaturi, da se ne bi dogodilo da dete bude suviše toplo obučeno – jer znojenje dodatno pogoršava simptome ekcema.

Kupkom protiv svraba

Kada je svrab posebno intenzivan i dete neraspoloženo ili ne može da spava, probajte toplu kupku sa sodom bikarbonom ili mlevenim ovsenim pahuljicama. Dodajte ih u kadu (10 grama sode bikarbone ili 30 grama pahuljica na 10 litara vode) i dete neka se kupa desetak minuta. Po izlasku iz kupke, pažljivo posušite detetovu kožu i nanesite hidrantno sredstvo.

još iz kategorije