10 lekcija zdrave ishrane: Proterajte lošu hranu iz svoje kuhinje!

Da bi dete usvojilo zdrave prehrambene navike i zadržalo ih tokom čitavog života, potrebno ga je učiti tome od trenutka kada počne da uzima čvrstu hranu, dakle, od sedmog meseca života. Evo na šta treba obratiti pažnju…

Loše navike u ishrani stiču se od najranijeg uzrasta. Rezultati jedne studije potvrđuju da deca uzrasta od jedne do dve godine konzumiraju dnevno čak 30 odsto kalorija više nego što im je potrebno, dok 60odsto mališana uzrasta od šest do 12 meseci bar jednom dnevno jede slatkiše! Ovi rezultati su zabrinjavajući kada se uzme u obzir to da se zdrave navike u ishrani stiču do treće godine života.

Postavlja se pitanje: šta roditelji mogu preduzeti da bi njihova deca stekla zdrave prehrambene navike? Odgovor je jednostavan – primenite određena pravila već od šestog meseca bebinog života i nastavite da ih sprovodite najmanje tri godine. Rezultati neće izostati, a vaše dete biće zdravije i naprednije od svojih vršnjaka koji se „kljukaju“ prženim krompirom, grickalicama, keksom i čokoladom.

Lekcija „iz stomaka“

Bebe počinju da „uče“ lekciju o različitim ukusima preko amnionske tečnosti, dok borave u maminom stomaku. Dakle, dete pre rođenja konzumira hranu koju jede mama, a kasnije, dok sisa, ukus majčinog mleka menja se u zavisnosti od njenog jelovnika.

Ako dojilja jede mnogo voća, povrća, mlečnih proizvoda i nemasnog mesa (a izbegava slatkiše, zasićene masnoće, beli hleb i grickalice), postoji velika verovatnoća da će i njeno dete preko mleka upoznati zdrave ukuse, te da će, kada pređe na čvrstu hranu, lako prihvatiti ove vrste namirnica.

Živelo mleko!

Studije pokazuju da većina dece ne pije dovoljno mleka. Onima starijim od godinu dana potrebno je najmanje dve čaše mleka na dan (plus šolja jogurta) da bi im se kosti pravilno formirale.

Treba stalno imati na umu da se kosti izgrađuju i jačaju samo tokom detinjstva (kasnije se samo izdužuju), pa je veoma važno da do treće godine života mališani dobiju dovoljno kalcijuma. Ako dete neće da pije čisto mleko, ponudite mu milk šejk, voćni jogurt ili frape.

Hrana treba da bude raznovrsna

Većini beba nemlečna hrana uvodi se oko šestog meseca života. Pedijatri preporučuju da se detetu daje jedna po jedna namirnica, da bi se u slučaju alergije moglo utvrditi od koje hrane potiče. Međutim, to ne bi trebalo da spreči mame da eksperimentišu te da detetu nude sve moguće vrste voća, povrća i žitarica.

Što više ukusa i mirisa beba isproba do kraja prve godine života – to će biti širi spektar namirnica koje će voleti kada poraste.

Stop slatkim napicima!

Da li ste znali da većina voćnih sokova nije ništa drugo nego zašećerena voda kojoj se dodaje 10–15% voćne kaše (čast izuzecima!)? U takvom obliku sok sadrži mnogo tečnih kalorija bez nutritivne vrednosti, pa više šteti nego što koristi bebinom zdravlju.

Ako već želite da vaše dete pije voćne sokove, onda mu iscedite sveže voće, pa ga razredite vodom. Za utoljavanje žeđi ponudite mu flaširanu negaziranu bebi-vodu.

Pričajte mališanu o zdravim namirnicama

Što više budete pričali s mališanom o jabukama, kruškama, spanaću i belom siru, kao i o tome koliko ta hrana pozitivno utiče na njegovo zdravlje i rast, to će više jačati detetova svest o blagodetima tih namirnica. Zato, kad god idete na pijacu ili u supermarket, pustite dete da samo odabere jabuke ili kruške (to može učiniti i jednogodišnji mališan), pa mu, kada dođete kući, recite da će za užinu dobiti baš one jabuke koje je samo odabralo.

Voćki dodelite neku čudesnu moć („kada pojedeš jabuku, moći ćeš bolje da skačeš“) ili recite da sve voće, povrće i mlečni proizvodi pomažu mališanima da bolje trče i skaču, dok bombone i keks uništavaju mišiće.

Držite se rasporeda obroka

Detetu starijem od godinu dana potrebna su tri glavna obroka i dve užine, koji treba da sadrže sve grupe namirnica (voće, povrće, mleko i mlečni proizvodi, meso, žitarice), dok grickalice, čokolada, bombone, krofne, masno pecivo i zašećerene napitke ne bi trebalo davati deci do treće godine života.

Ako mališan ogladni između dva glavna obroka, ponudite mu medenjak, voćku, keks od integralnog brašna, bonžitu, parče crnog hleba s domaćim pekmezom… I to su slatkiši, ali nisu rudnik bezvrednih kalorija.

Ne preterujte s porcijama

Mnogi roditelji ne umeju da procene kolika treba da bude porcija hrane za njihovo dete. Ne možete očekivati od jednogodišnjeg deteta da za ručak pojede celu šniclu, jer je za njegov stomačić dovoljna polovina.

Najbolje je da se pridržavate pravila – za svaku godinu života po jedna supena kašika hrane (za dete od godinu dana: supena kašika spanaća, supena kašika šargarepe, pola male teleće šnicle, četvrtina parčeta crnog hleba). Ne brinite, ako dete ne utoli glad, tražiće još.

Ne padajte na foliranje

Mala deca pribegavaju raznim trikovima u nameri da privole mamu da im daje samo onu hranu koju vole. A mame k’o mame, ne mogu da podnesu da dete plače, pa popuštaju misleći: „Dobro, neće da jede spanać, ali zato lepo jede šargarepu…“ Ne smete dopustiti da doveka jede samo šargarepu i krompir-pire i da pljuje sve što je zeleno.

Takođe, odrasli često jedu jednu vrstu hrane, dok se za decu kuva posebno. Bolje bi bilo da cela porodica jede hranu pripremljenu na sličan način kao što se priprema za decu (so, biber i aleva paprika uvek se mogu naknadno dodati, zar ne?).

Istraživanja su dokazala sledeće: kada uvodite novu namirnicu u detetovu ishranu (na primer, spanać), biće potrebno da je proba najmanje petnaest puta pre nego što je prihvati. Dakle, računajte na to da će je prvih 5-6 puta sigurno ispljunuti, ali će posle toga „posao“ biti lakši.

Slatkiši samo u specijalnim prilikama

Ako potpuno „proterate“ slatkiše i grickalice iz svoje kuće, dete će ih još više tražiti. Umesto toga, kupite zdrave slatkiše kao što su bonžita, plazma keks, medenjaci, ušećereno voće i slično, pa ih dajte detetu najviše jednom dnevno.

Torte, kolače, pite i kroasane pripremajte za detetov, vaš ili suprugov rođendan, Novu godinu, Božić ili neki drugi praznik, pa će dete shvatiti da se takva hrana jede samo u specijalnim prilikama.

Opasnost vreba van kuće

Šta da radite ako prva komšinica vašem detetu svakog dana „uvaljuje“ žele bombone ili čokoladne bananice? Možda baka i deka detetu tajno daju krofne ili kroasane sa čokoladnim punjenjem? U takvim slučajevima ne preostaje vam ništa drugo nego da porazgovarate s odraslima i objasnite im da ne želite da vaš mališan odbija kvalitetan obrok zato što je pojeo bezvrednu hranu.

Ako oni ne mogu da se suzdrže od svojih običaja, onda im dajte listu dozvoljenih slatkiša, pa neka mu umesto krofne (koja je puna masti i kalorija) daju zdrave slatkiše kao što je, na primer, integralni keks s medom ili kolač od suvih smokava.

Autor: Life Content