Koliko je šećer štetan za dete?

Da li ova namirnica zaista decu čini gojaznom ili hiperaktivnom? Na koji način slatkiši utiču na zdravlje i ponašanje vašeg deteta? Koja ograničenja morate da uvedete u njegovu ishranu?

Da li je šećer „beli otrov“?

U prilog pozitivnom odgovoru na ovo pitanje idu i brojna istraživanja, studije i naučni dokazi o šećeru kao glavnom uzročniku raznih problema kod dece – od promene ponašanja, do pojave sve većeg broja gojaznih mališana i porasta procenta obolelih od dijabetesa. Da li je šećer zaista „beli otrov“ ili su slatkiši nezaobilazan i bezopasan faktor detinjstva?

Kao i obično, istina je uvek negde na sredini. I pedijatri i nutricionisti slažu se s tim da šećer u umerenim količinama ima korisno mesto u ishrani dece (i odraslih). Problem je u tome što veliki broj dece slatkiše konzumira često i u prevelikim količinama. Štaviše, namirnice bogate šećerom obično sadrže mnogo „praznih“ kalorija koje daju energiju, ali ne i neophodne hranljive materije.

Rezultati nedavno objavljene studije u Americi još više „dolivaju ulje na vatru“. Od 3.000 beba do šest meseci starosti, koje su podvrgnute ovom ispitivanju, više od polovine dobija po dve-tri slatke užine na dan, a skoro svaka druga beba pije zaslađene sokove, iako pedijatri to ne preporučuju.

Kakvu štetu čini šećer?

Otkrića poput ovog brinu medicinske stručnjake, pre svega zbog toga što konzumiranje namirnica sa visokim sadržajem šećera u najranijem uzrastu izaziva još veću potrebu za slatkišima u kasnijem životu. Na sreću, roditelji mogu da učine mnogo toga ako od najranijeg uzrasta stvore navike u ishrani svojih mališana. Ali, kao što ne postoje dva deteta koja se razvijaju istom dinamikom, tako ne postoji ni precizno određena „kašičica“ šećera koja bi bila jednaka za sve. Međutim, način na koji prevelika količina unetog šećera negativno utiče na zdravlje, veoma je sličan kod svakoga.

Karijes

Tačno je da ga ne izaziva sam šećer, ali on bitno pospešuje rast bakterija, koje su uzročnici karijesa. Iako je redovno pranje zuba pastom obogaćenom fluorom dobra prevencija, često prisustvo šećera u ustima povećava rizik od kvara zuba. Upravo zbog toga, stomatolozi ne preporučuju davanje voćnog soka bebama, kao ni bilo kog drugog slatkog napitka, sve do uzrasta od šest meseci.

Problemi ponašanja

Brojne studije pokazuju da šećer ne izaziva hiperaktivnost kod dece. Kada mala količina šećera uđe u krvotok i dospe do mozga, on privremeno povećava nivo umirujućih neurohemijskih materija, poput serotonina. Ali, to ne znači da umišljate ili pogrešno tumačite sve hiperaktivne „ispade“ svoje dece nakon dečjih rođendana kada se pojede „brdo“ torte. Problem nastaje onda kada je nivo šećera u krvi previsok. Tada organizam reaguje proizvodnjom velikih količina insulina, hormona koji „čisti“ šećer iz krvi,“potiskujući“ ga u ćelije. Nivo šećera u krvi može naglo i da padne, što se manifestuje pojavom slabosti i umora kod deteta. Posledično, nizak nivo šećera u krvi izaziva potrebu za još većom količinom slatkiša, što ga uvodi u „začaran krug skokova“ i pada nivoa šećera. Naravno, ove pojave moguće je sprečiti na sledeći način: vodite računa o količini slatkiša koju dete uzima, razređujte voćne sokove, birajte poslastice s nižim sadržajem šećera vodeći računa i o tome da dete pored slatkiša jede kvalitetnu i raznovrsnu hranu.

Gojaznost

Sam šećer ne može da izazove gojaznost kod dece. Problem nastaje onda kada se u organizam unese više kalorija nego što se potroši. Nažalost, slatkiši, uključujući i sokove, najčešće pružaju daleko više kalorija nego što je deci potrebno da bi zadovoljila glad. Takođe, organizam vrlo lako i brzo preradi kalorije koje potiču od šećera. Jedna limenka „koka kole“ sadrži 10 kašičica šećera (160 kalorija), a drugi slatki sokovi i napici sadrže istu, ili veću količinu šećera. Svakodnevno konzumiranje jednog zaslađenog napitka bitno povećava rizik od gojaznosti. U voćnim sokovima, koji sadrže koncentrovane količine voćnog šećera, takođe može da se pretera. Upravo zbog toga pedijatri savetuju sledeće:

• Bebama mlađim od 6 meseci života nije potrebno davati voćne sokove.
• Dozvoljena količina slatkih napitaka za decu uzrasta od 6 meseci do godinu dana – najviše 1,5 dl
• Za decu uzrasta od 1 do 3 godine – najviše 2,2 dl
• Za decu uzrasta preko 3 godine – najviše 3,3 dl

Samo umereno je zdravo

Dok kod neke dece samo jedan kolač može da izazove „šećernu buru“, druga mogu povremeno da uživaju u slatkišima bez ikakvih problema. Međutim, pedijatri kažu da slatkiše treba tretirati kao povremene užitke, recimo, jednom nedeljno. Štaviše, u malim količinama šećer deluje podsticajno na apetit. Na primer, dete će razviti naviku da jede korisni grejpfrut ukoliko ga malo pošećerite. Slično tome, eksperti su nedavno otkrili da kašičica šećera dodata u integralne žitarice za doručak (ovsene i pšenične pahuljice i musli) bitno povećava njihovu sklonost ka ovoj korisnoj vrsti hrane, pri čemu ne raste nivo šećera u krvi. Dakle, priča, ili istina o šećeru, nalik je mnogim drugim iz života. Sve je dobro i korisno, ali samo onda kada je UMERENO!

Autor: Life Content