Kada se javljaju prvi strahovi kod dece

Svaka osoba, od najmlađe pa do najstarije suočava se sa nekim strahovima, koji stvaraju osećaje neprijatnosti. Deca se plaše više nego odrasli, medjutim osećanje straha kod dece nisu samo normalna pojava, već i neophodna, jer će suočavajući se sa strahom, biti opreznija i obazrivija. U svakom slučaju, vrlo je bitno da roditelj blagovremeno prepozna izvor i razlog dečijeg straha.

U ranom uzrastu strah se kod beba može primetiti pri naglom trzanju i plakanju kao reakcijama na iznenadne signale iz spoljnje sredine. Zajednički strahovi kod novorođenih beba su prodorni ili izolovani zvuci kao što su zvuk telefona, automobila, sirene na ulici ili zvuk posebno teških oluja i grmljavina, kao i naglo podizanje tona glasa. Takođe strah se može javiti pri naglom pokretu nekoga od prisutnih itd. ili ako bebi izmiče podloga na kojoj leži. Ove prve reakcije su u stvari pre odgovor na pretnju, odgovor na doživljenu neprijatnost, nego reakcije straha u njegovom pravom značenju.

U tom smislu bitno je da odreagujete na bebin plač, jer plač bebe je uvek signal da joj nešto treba : ili je gladna, ili žedna, ili je treba presvući, ili se boji. Beba koja je ostavljena sama u mračnoj sobi možda plače zbog toga što je uplašena, a beba koja se oseća uplašeno ne može dovoljno da se opusti kako bi i zaspala.

Međutim stručnjaci smatraju da bebe počinju da formiraju pojam straha u pravom smislu tek od šestog do osmog meseca.

U tom uzrastu strah od odvajanja od roditelja je najzastupljeniji. To se zove separacioni strah. Ovi strahovi ne nastaju usled spoljašnje ugroženosti deteta. Javljaju se kao posledica biološke i psihološke nezrelosti. Ovaj period kao kolevka razvoja ličnosti posebno je bitan za kasniju sigurnost.

Oko druge godine strah od odvajanja je na vrhuncu, sa ovim su upoznati svi roditelji koji su u tom periodu dete dali u vrtić, ili su bili prinudjeni da dete daju na čuvanje bebisiterki ili nekoj rođaci. Ukoliko ste već u situaciji da morate da napustite kuću, popuštanje dečijem plaču podjednako je loše rešenje kao i iskradanje iz prostorije dok dete ne gleda ili potpuno zanemarivanje detetove reakcije. Budite dosledni da bi vas dete shvatilo ozbiljno. Ukoliko imate neke obaveze i morate da izađete iz stana ili kuće povedite računa da li je dete gladno ili umorno, jer u tom slučaju razdvajanje može mnogo burnije da prihvati nego inače. Bitno je da detetu stavite do znanja da odlazite i da je to potpuno normalno, pri tom pokušajte da mu objasnite razloge svog odlaska. Probajte da mu skrenete pažnju, bilo sa igračkama, nekom igrom ili golicanjem, zasmejavanjem. Dakle, najbolje je uz dete ostaviti nekoga ko je detetu već poznat i blizak.

Na uzrastu od šest meseci može se javiti i strah od nepoznatih osoba. Ova reakcija je intenzivnija ukoliko je dete do tog perioda bilo upućeno samo na roditelje pogotovo na majku. Ova reakcija može biti donekle umanjena, ukoliko dete odrasta u porodici sa mnogo članova, ali nikada potpuno.

Takodje deca se često plaše i životinja kao što su su psi i mačke, ptice ili bilo čega sto moze da se kreće iznenada ili neočekivano, nečeg što im leti iznad glave, bez razlike da li je reč o pripitomljenim životinjama.
Za dete je strah uvek realan

Bitan savet svim roditeljima je da izbegavaju ismevanje dečjem strahu bez obzira na to da li vam strah koji dete oseća deluje racionalan ili iracionalan. To bitno može uticati na razvoj vašeg međusobnog poverenja. Kako deca ispod 3 godine starosti nemaju dovoljno razvijeno logičko mišljenje i zaključivanje, moramo biti svesni činjenice da ukoliko se tokom dužeg vremena pogrešno reagujemo na dečji strah, decu učimo lošem prepoznavanju tudjih emocija, odnosno, učimo ih da emocije nisu nešto što treba uzeti za ozbiljno.

Izvor: vrticiportal.com