Kako radi bebin mozak

Mozak brže raste u prvoj godini života nego u bilo kojoj drugoj životnoj fazi, a njegova veličina se s vremenom učetvorostruči! Dakle, šta se to tamo dešava?

Praćenje bebinog rasta i svih promena koje doživljava zaista je fascinantno. Međutim, nijedan aspekt razvoja ne može se porediti s napredovanjem mozga. Bespomoćno biće, koje se oslanja samo na svoje instinkte, postaje potpuno funkcionalno ljudsko biće. I sve to proističe iz njegovog mozga. Nakon rođenja, sve je strukturalno na svom mestu, ali mozak prolazi kroz velike promene tokom prve godine života. Tempo uvećanja glave odražava brojne promene unutar nje.

Osnovne promene tiču se razvoja vida, motorike, emocija i komunikacije. Evo i kako se sve to odvija…

Izoštravanje fokusa

Tokom prvih nedelja života beba vidi prilično zamagljeno na daljinu, ali će prepoznati majčino lice ako joj je dovoljno blizu. Zahvaljujući razvoju ćelija u zadnjem delu oka, vid se poboljšava tokom prva tri meseca života. Do tog stepena razvijenosti beba će bolje videti crvenu ili crnu boju ako su na beloj podlozi. Nakon toga, bolje će razlikovati nijanse. Do šestog meseca razvija se dobar vid na daljinu, a do devetog dete bi trebalo da vidi kao i odrasla osoba.

Stvaranje veza

Do dvadesete nedelje intrauterinog života kod ploda se formiraju sve moždane ćelije, a tokom prve godine stvaraju se neuronske veze između njih, što omogućava pravilno formiranje i funkciju mozga. Rana pozitivna iskustva uslovljavaju bogatiju neuronsku mrežu, što znači da prijatno okruženje i atmosfera ispunjena ljubavlju pomažu detetu da se emotivno razvija. Bebe koje su doživele neke traume tokom prve godine života, zbog bolesti ili stresnih događaja u porodici, često imaju problema u komunikaciji s drugim ljudima, jer se kod njih nisu formirale važne moždane veze.

Do osme nedelje života, beba je sposobna da reaguje osmehom na majku. Zapravo, činjenica da se one smeju, kao i da plačem traže da budu nahranjene, mažene ili da im se promeni pelena, ukazuje na to da one demonstriraju svoje emotivne potrebe. Već u petom mesecu života bebe izražavaju ljubav i naklonost tako što pružaju ručice prema osobi koja najviše brine o njima. Od osmog meseca ona može da iskaže strah zbog razdvajanja kada majka napusti sobu, ili ushićenje kada se ona vrati.

Ipak, beba ne može da prepozna emocije drugih ljudi na osnovu izraza lica sve dok joj se ne izoštri vid. No, sigurno će mnogo ranije početi da reaguje na ton vašeg glasa – tihi glas će je smiriti, a ljutit će je uznemiriti.
Obraćenje maloj deci uvek je korisno, čak i ako su stara tek nekoliko nedelja. Naučno je dokazano da se nivo stresa redukuje kod prerano rođenih beba kada čuju majčin ili očev glas.

Ovako nastaju uspomene

Dete se ne može prisetiti specifičnih događaja iz perioda pre treće godine. No, ”neuronske uspomene” stvaraju se tokom prve godine života – to su emotivne, fizičke i mentalne putanje koje se formiraju kroz konzistentnost i ponavljanje, a koje uslovljavaju bebino ponašanje. Na primer, podsećanje da podigne ručice kada je oblačite jeste način da ona nauči da to čini automatski. Prijatne asocijacije takođe uslovljavaju bebu da pozitivno reaguje na poznata lica, zvuke i mesta.

Hajde da pričamo

Bebe razumeju ono što im govorite mnogo pre nego što progovore, a do tada komuniciraju govorom tela. Inače, govor se razlikuje od jezika. Da bi dete govorilo, mozak mora da se razvije do stepena u kojem će poslati naredbu mišićima jezika a usta da koordiniraju na način koji produkuje reč koju želi da izgovori. Bebe se rađaju s kapacitetom da nauče jezik.

Glava, ramena, kolena i prsti na nogama

Na početku uvek izgleda da novorođenče ne može da kontroliše pokrete tela. No, to se brzo menja zahvaljujući jačanju mišića i razvoju motorike. Tokom prva dva meseca života refleksi su primitivni. Razvojem moždanih putanja i izolacija oko nerava povećava se i stepen kontrolisanja pokreta od glave do pete. Za tili čas beba će početi da testira svoje novorazvijene motoričke sposobnosti.

Autor: Life Content, M.K.